Svi se verovatno sećate prve klonirane životinje, ovce Doli koja je rođena 1996. godine. Desetak godina kasnije, napredak nauke je učinio realnom mogućnost da se ovakav poduhvat može izvesti i komercijalno, tj. po želji "običnih" (doduše bogatih) ljudi, a ne samo u laboratoriji.
Kompanija "Genetic Savings & Clone" je tako 2004. godine, na zahtev jedne teksašanke 2004. godine uradila upravo to - klonirala je njenog mačora Nikija koji je nešto ranije uginuo sa 17. godina starosti. Džuli, vlasnica originalnog Nikija, Maine Coon mačora, je prva od pet klijenata koji su korišćenjem DNK uginule životinje iskoristili mogućnost i napravili, u teoriji, identičnu kopiju. 
(CopyCat klon levo, njegova biološka majka gore desno i surogat-majka dole desno)
Ipak, ovo nije bilo prvo komercijalno kloniranje mačke. Gorepomenuta firma je nekoliko godina ranije finansirala istraživački projekat Univerziteta u Teksasu koji je 2001. godine rezultirao prvom kloniranom mačkom. Da sve bude čudnije, iako prigodno nazvano Cc (od CopyCat), preslatko mače vizuelno nije bilo identično svojoj biološkoj DNK-majci! Na razočarenje onih koji su se nadali garantovanom i 100% sigurnom načinu za pravljenje identičnih kopija kućnih ljubimaca... Kako su naučnici potom objasnili, iako je DNK-majka od koje su potekle jajne ćelije imala kaliko šaru, kompleksnost boja kod višebojnih mačaka ne zavisi isključivo od genetike već i od uslova razvoja u materici.
No da se vratimo na našu najskuplju mačku tj. mačora, kloniranog Malog Nikija. Prema rečima bogate vlasnice, koja nije žalila 50 hiljada dolara, ona nije videla nikakve razlike između originalnog Nikija i kloniranog Malog Nikija. Kako je bila toliko vezana za svog prvog mačora, odlučila se za taj neobičan korak i pozamašnu sumu novca potrošila kako bi povratila voljenog ljubimca u svoj život. “Kada je Mali Niki zevnuo, videla sam i dve tačke u njegovim ustima, na istom mestu gde ih je Niki imao,” rekla je Džuli. “Mali Niki voli vodu kao što je i Niki voleo i već uskače u kadu kao što je to i Niki radio....”
I dok su američka udruženja za zaštitu životinja redom izražavala svoje negodovanje ovakvim trošenjem novca koji je mogao biti upotrebljen za spasavanje i pomoć ugroženim i napuštenim kućnim ljubimcima (sa čime se načelno slažemo), Džuli je zadovoljno uživala sa svojim Malim Nikijem. Na kraju krajeva, pare jesu bile njene...ali je tačno i da su verovatno mogle biti korisnije potrošene...
Tehnika kojom je napravljen klon Mali Niki se zove "nuklearni transfer somatske ćelije" (somatic cell nuclear transfer, SCNT). Ova metoda obuhvata uzimanje DNK iz tela i njeno stavljanje unutar jajne ćelije, što je ekvivalentno oplođenom jajetu. Surogat-majka nosi embrion dok on ne postane zreo za rođenje.
U međuvremenu je kompanija "Genetic Savings and Clone" prestala da posluje a i druge slične su se uglavnom okrenule čuvanju DNK kućnih ljubimaca za neko buduće vreme. Statistika uspešnosti koja je objavljena 2002. u naučnom biltenu Priroda (Nature) pod naslovom "Ćelijska biologija - mačka klonirana nuklearnom transplantacijom" otkriva da je SCNT metoda prilično neefikasna. Prva klonirana mačka, gorepomenuta Cc (CopyCat) je rođena tek nakon 188 pokušaja! Ako se u obzir uzme i nesigurnost po pitanju boje i šare krzna, lako je zaključiti zašto je posao propao...
Radi objektivne slike, treba napomenuti da su i Cc i Mali Niki potpuno zdrave jedinke, a CopyCat je čak imala i leglo takođe potpuno zdravih mačića.
Na kraju, iako apsolutno podržavamo razvoj nauke i naučnih metoda, i ne osuđujemo ovakve postupke ožalošćenih vlasnika mačaka i drugih kućnih ljubimaca, ipak smatramo da je svaka živa jedinka jedinstvena zbog svog životnog iskustva koje je formiralo u to što jeste.
Ćelije i boja mogu biti isti, ali originalni Niki je ipak bio jedinstven.
Voleli bi da čujemo šta drugi ljubitelji mačaka misle o ovome, napišite nam u komentarima ispod! :)
