Korniš reksovi su poznati kao klovnovi u svetu mačaka: ljubazni, druželjubivi i jako inteligentni i senzitivni. Žele da budu u centru pažnje i da učestvuju u svim kućnim aktivnostima, bilo da je u pitanju pomoć u čišćenju, tako što će se igrati usisivačem, ili će svoju zabavu naći u tuš kabini, gledati vas dok spremate večeru, ili spavati u vašem krilu dok gledate TV. Jako su nežni, bez i trunčice agresije, radije će se skloniti nego biti u sukobu sa bilo kime.
Korniši su idealni za celu porodicu, od starijih članova porodice kojima će ležati sklupčani u naručju do najmlađih članova sa kojma će deliti igre.
Iako korniš reks svojom vitkom gradjom, elegancijom, naglašenim karakteristikama i linijama, podseća na mačke koje su crtali Egipćani na zidovima hramova, poreklo njihovog nastanka nema veze sa Egiptom. U Engleskoj, u pokrajini Kornval (Cornwall), na farmi Nine Ensimor, 21.jula 1950. godine, domaća mačka Serena rodila je leglo od pet mačića. Žuto-belo mače se razlikovalo po dlaci i građi od ostalih. Njegova dlaka je bila talasasta... Ceo ovaj slučaj bi ostao nezapamćen da mače nije video veterinar g-đe Ensimore, koji joj je savetovao da kontaktira poznatog genetičara tog vremena, i ispriča o spontanoj mutaciji dlake koja se desila u leglu njenih mačića. Taj prvi mačak se smatra rodonačelnikom korniš reksova, i njegovo ime je Kallibunker. Ciljanim i planskim parenjima koja je Nina Ensimore radila po instrukcijama veterinara, razvijeni su i prvi primerci Korniša, koji su ime i dobili po pokrajini gde se prirodna genetska mutacija desila... Čak i danas, 65 godina kasnije, u bazama podataka porekla korniš reksova, svi se mogu vratiti na Kallibunkera. Tip je decenijski dogradjivan, planskim i ciljanim parenjima, koje su iskusni odgajivači tog vremena radili u konsultaciji sa veterinarima i genetičarima, došlo se do današnjeg fiksiranog izgleda.
Naša priča sa kornišima, počela je sasvim slučajno i spontano... Obilazeći izložbe po inostranstvu, za oko su nam zapale elegantne mačke koje su uvek bile jako vesele i razigrane, i koje su svojoj vlasnici kad god su bile u rukama, stavljale glavu na poljubac. Nasmejana Britanka gospođa Beverly Ann Elian je glavni krivac sto smo se zaljubili u ovu rasu i poželeli svog prvog šou kastrata. Mačak Dušica je taj koji nas je uveo u svet korniš reksova i koji nas je naučio kako da komuniciramo sa mačkom i prosto nas je fascinirao tom svojom nežnošću i psećom vernošću prema porodici. U našem slučaju on je glavni krivac za odluku da krenemo da se bavimo uzgojem cornisha... Praćenjem svetskih linija cornisha, selekcijom karaktera i stabilnošću linija, danas smo dobili prepoznatljiv Rextasy "look".
Kao rasa za život i su-život, korniši su vrlo prilagodljivi, i uklapaju se u tempo života vlasnika, njima je najbitnije da je vlasnik srećan i zadovoljan. Jako su emotivni i zahtevaju ljubav i pažnju, možda više od nekih zastupljenijih i popularnijih rasa. Ja uvek volim da naglasim da oni zaista nisu za svakog. Njihov vlasnik treba da bude emotivan, poseban i da želi ljubav, jer ljubav i pažnja su čime se oni "hrane". Nakon što su bili mirni celog dana, dok ste bili na poslu, vaš korniš će imati potrebu da vas prati po stanu i ispriča vam sve što se desilo dok ste bili odsutni.... Posmatraće vas dok spremate večeru, biče pored vas dok jedete.. a sve to biće urađeno na način koji je toliko sladak, da će vam, koliko god bili umorni, uvek izmamiti osmeh na lice. Među nama, odgajivačima ove rase, važi mišljenje da su oni zauvek na nivou "ljudskog dvogodišnjeg deteta". Ono što želim da napomenem je da su korniš reksovi, mačke zajednice, i da, uglavnom svi insistiramo da nikada ne budu sami, već da imaju drugara psa ili mačku, baš zbog te interakcije i prenaglašenih emocija koje imaju, potrebno im je da stalno brinu o nekome... Oni jako dobro osećaju svoje vlasnike, i učiniće sve da porodica bude harmonična. Bez i doze ljubomore, prihvatiće Vašu tek rođenu bebu i brinuti o njoj.
Ako ste tužni, uvaliće Vam se u krilo i gurati glavu... mi se uvek šalimo kako su oni pokazatelji trenutnog raspoloženja svojih vlasnika, jer čak i ako se nešto krije, korniši to pokažu :)
Učestvovanje u tom nekom "životu kuće" je jako bitno za njih. Korniš reks mame nikada ne kriju svoje bebe, imaju potrebu pokazivati ih svima, i bebe moraju biti na ljudskom krevetu... Ostale mačke su u tim slučajevima uživaju u ulozi dadilje i pomažu mami, dive joj se, brinu o bebama, i preuzimaju ulogu u odrastanju mačića u zajednici, tako što ih svi paze, kontrolišu i prate njihove prve korake. Pored divnog karaktera, ta neka neiscrpna nežnost i briga, zajedništvo, to je ono nešto što nas i dalje održava u uzgoju, jer živeći sa njima, podižući leglo po leglo, i mi učimo da budemo bolji, i proživljavamo te osobine koje su u današnje vreme izbubljene.
Rextasy, kao jedina odgajivačnica u regionu koja postoji 10 godina u kontinuitetu, nikada nije pristala na jeftini marketing i sumnjive promocije, već se držimo visoko postavljenih svetskih standarda felinologije. Kao odgajivači smo jako definisani ciljevima, i nismo želeli skok u bilo kakvu komercijalizaciju rase, jer smo želeli da to ostane hobi, koji je na prvom mestu fokusiran na to da je mačka na prvom mestu ljubimac, član porodice, pa tek onda izložbena i uzgojna mačka. Naše mačke nisu predugo u uzgoju, jer nam je cilj da uradimo nešto po pitanju ekskluzivnosti rodovnika, i da uradimo nešto za rasu globalno. Naše ženke imaju po jedno ili dva legla, nakon čega su sterilisane i uživaju u životu kao kućni ljubimci, ili show kastrati. Takođe, isto važi i za mužjake. Gornja granica do kada je mačak u uzgoju je 3 godine, i uglavnom ima 2 ili 3 legla, sa različitim ženkama. Rodovnik svakog Rextasy mačeta je jedinstven i kombinacija nikada nije ponovljena.
Rextasy odgajivačnica ima najviše 2 legla tokom godine, gde se želimo potpuno posvetiti odgajanju malih mačića i njihovom usmeravanju da postanu na prvom mestu divni kućni ljubimci. Rextasy mačići žive u celom svetu, i uveseljavaju domove u Americi, Kanadi Engleskoj, Irskoj, Švedskoj, Rusiji, Južnoj Africi, Portugalu, Austriji, Nemačkoj, Poljskoj, Rumuniji, Sloveniji, Hrvatskoj, Italiji, Bosni, Srbiji...
Bebe iz našeg uzgoja postižu i jako zapažene rezultate na izložbama u svim sistemima. Pored zvaničnih titula Evropa Šampiona, Junnior Winner-a, koje osvajaju u zvaničnim sistemima, najveći uspeh naše odgajivačnice je mačak Vanja (WW12 Rextasy Wanna Dance?), koji je jedini World Winner ikada uzgojen na prostoru exYU, a titulu je uzeo na Svetskoj izlozbi FIFe na kojoj je učestvovalo preko 1000 mačaka iz celog sveta, i gde je sudilo 26 sudija. U WCF-u je kastrat Zlatko (Rextasy 100Reasons2Love for C), napravio presedan, gde se prvi put u istoriji izlaganja, desilo da kastrirani mačak ponese titulu najlepše mačke cele izložbe. U našoj prvoj godini izlaganja u TICA sistemu, jako zapaženo su prošli Megi (Rextasy Vive L'Amour!) koja je pored QGC titule ponela titulu RW (Regionalni Winner), Billy (Rextasy IM Knockout of Pipkin) je takodje uzeo pored titule SGCA I titulu Regionalnog Winnera za Region Kanade. Mala Taša (Rextasy Memory Lane) je zauzala svoju poziciju na listi zemalja Dunavskog regiona, kao i Megi.
Nakon svih zapaženih rezultata, koji nama kao odgajivačima znače neku potvrdu našeg rada, i kada pričam ili pišem o tome... ono što ispunjava naša srca, nisu ni titule ni izložbe, nego njihova bezbrižna dremka na krevetu, na gomilici, i međusobna ljubav. Sada, nakon 10 godina života sa njima, shvatam, da bez obzira da li ćemo se baviti ili ne uzgojem, jedno je sigurno - dok postojimo u našem domu će uvek biti nekoliko korniša.
Možda je nekima ovaj text predug, ali ova rasa je toliko kompleksna da ih je nemoguće sažeti u par rečenica... i, zapamtite, ovo je samo jedan mali deo o vlienjacima talastastog krzna, velikih ušiju i pametnog, sjajnog i saučesničkog pogleda, punog topline
Ekskluzivno za portal Zdrava Maca: Miodrag Rančić, Rextasy cattery
Rextasy cattery WWW
Napisali su o Kornišima:
Priča porcelanske lutke - Maja Perović, novinar politikolog
Vraćam se često poslednjih dana jednoj slici. Mačka na ramu prozora. Čekam da trepne ili mrdne brkom. Da mi da znak da je istina ono što mi je ispričala kada mi je na prstima, uzdignutog repa i sa zagonetnim pogledom došetala u misli. Kada mi se mazno i ovlaš, kako to samo mačke umeju, očešala o maštu. Rekla mi je tada da mačke poput nje izlaze iz bajke, pokažu nam se na trenutak i vrate se u priču.
Jer, one zapravo žive u malim prodavnicama na kraju starih ulica prepunih mirisa lavande iz žardinjera na prozorima. Žive sa ručno radjenim i pažljivo bojenim porcelanskim figurama. Druže se sa njima u izlogu i na policama. Šetaju i spavaju medju njima, a ne polome ni jednu. Možda zašto što su i same od porcelana? Ili nisu? Možda su samo dovoljno graciozne i znaju kako treba sa krhkim balerinama uhvaćenim u pokretu. Tu tajnu mi nije odala.
Svakoga ko zadje u te male prodavnice ovakve mačke pažljivo osmotre. Isprate svaku porcelansku figuru i požele joj sreću. Znaju da balerine nisu za svakoga. Ponekad im se neko posebno dopadne, pa krenu sa njim, da nakratko izadju iz bajke. Ovakve mačke niko nije izabrao. Onaj ko ih ima bio je izabran, a da to nije shvatio.
Pogled mi je ponovo pobegao ka slici. Primetila sam pokret. Znači istina je...ja sam bila izabrana samo da zapamtim i zapišem...
Ceca Lalović, vlasnik korniša, primenjeni umetnik
Krzno ovih tananih mačaka neobično je meko i ko god ih dotakne ostaje zadivljen tom mekoćom. Njihov oskudni valoviti kaputić zapravo je sačinjen samo od poddlake, te da bi se zaštitili korniši imaju povišenu temperaturu tela u odnosu na druge mačke. Mnogi koji imaju korniše posvedočiće vam da bolji termofor od ove mačke ne postoji - veoma fino greju, a kada uključe i vibraciju, tj. kada počnu da predu, opuštanje je zagarantovano!
Sledeća impresija dok držite ovu mačku u rukama je taktilni kontrast meke dlake i čvrstog tela vretenastih mišića. Mora biti da krišom upražnjavaju jogu kad im je svaki mišić tako definisan! Opremljeni dugim nogama, korniši su kadri da u dva skoka ispreskaču ceo stan i nema te visine koje ne mogu doseći iz prve. Divno je gledati kada u zanosu igre počnu da skakuću, poskakuju, galopiraju i izvode komplikovane piruete i lupinge... kao da im je Miša Barišnjikov u nekakvom srodstvu!
Ipak veliki deo dana, a to je tako mačeći, provode čvrsto snevajući neke vesele snove ili dremkajući u naručju vlasnika. Inače, ne vole da se sami igraju, to nikako! Samodovoljno jurcanje za plišanim mišem ili lopticom zgužvanog papira nije njihova igra. Oni vole društvo, da podele šta god rade, te bi najviše voleli da svi ukućani učestvuju u zabavi. Svako društvo im je odgovarajuće: ljudsko, mačeće, ma može i kučeće. Dobro de, ako ne žele baš svi da se igraju, biće im dovoljan makar jedan dobrovoljac za baci-donesi miša, žmurke, šugice ili druge društvene igre. Čak i ako niste posebno igrački inventivni, nema problema - samo se prepustite kornišovskoj mašti. Očas posla će izmisliti novu igru! Na primer, ponudiće vam pertlu, koju su upravo vešto razvezali i raspertrali, kao dragocenu lovinu. Iako znate da je to pertla sa vaše omiljene cipele pretvarajte se da ste zadivljeni, da ih ne razočarate! Korniši su vrlo vešti sa svojim dugim prstićima i prednje šape sa lakoćom koriste kao ručice. A ako im pustite muziku koju vole - eto radosti, jer te velike uši nisu bez razloga tako velike. Svaka korniš reks maca uživa u dobroj muzici - ako ste DJ, korniš je maca za vas!
Od svih čuda koje sačinjavaju ovu macu najupečatljivije je ipak njihovo lice. Njihova ekspresivna lica sa dominantnim, širom otvorenim očima na maloj glavi pričaju puno priča i iskazuju mnogo emocija. Ako se zadesite u društvu sa puno korniš maca oko sebe, učiniće vam se da ste okruženi velikanima nemog filma: Baster Kiton, Lujza Bruks, Pola Negri, Čaplin bez brkova, Stanlio (ali bez Olia)!
Poznato je da umetnici uživaju u društvu mačaka a korniši, tako neočekivani i ekscentrični, zaista liče na umetnike među mačkama. Čuveni modni kreator Majkl Kors poseduje čak dve korniš reks mace. Može se pretpostaviti da su mu ova elegantna bića inspiracija pri stvaranju. Zapravo sama korniš reks mačka izgleda kao da je nastala inspiracijom nekog slikara, kao plod estetike Anrija Matisa, Sezana ili Pikasa.
Korniš reks rasa je priznata u svim svetskim felinološkim organizacijama - WCF, TICA, FIFe i CFA. Rasa nije dosegla slavu sijamki ili britanki - još uvek je veoma dobro čuvana tajna. U Americi se vode dugačke liste čekanja za ovu rasu, jer je veoma retka. U Evropi postoji nešto više dobro organizovanih odgajivača, a i Srbija se može pohvaliti da ima izuzetnu odgajivačnicu ovih maca - Rextasy Cattery. Šteta što se ovo začudno stvorenje ne sreće češće, ali ova delikatna mačka, ipak nije za svakoga - samo je za faraone, umetnike i one koji se tako osećaju!
Marko Obradović, umetnik, slikar i vajar - vlasnik cornish rexa
To maleno sto je protrčalo upravo, što se očešalo o tvoju nogu ti je stavilo do znanja da mu ne posvećuješ dovoljno pažnje koliko ono želi. Dok držiš ruku spuštenu preko naslona, to maleno skače i mazi se o nju. Ležiš na krevetu i gledaš TV? Nisi ni trepnuo a već ti je na stomaku i masira te. Zimi, leti, bilo da je hladno ili toplo, ono je uz tebe. Kad si srećan, i ono je srećno, spokojno. Igra se sa tobom, juri po stanu. Kad si tužan, opet je tu, leži tu gde te boli da zaleči ranu samo kako ono ume. Dok otključavaš vrata možeš čuti kako unutra nešto trči da te dočeka, baca ti se pod noge i "pozira", isteže se, čeka ruku da je pomazi. Tome niko ne može odoleti. Nećeš zaboraviti da ga nahraniš jer će te 2 do 3 sata pre termina za hranu, podsećati redovno kad god kreneš u kuhinju šta treba da uradiš. Izlaziš iz toaleta a ono te čeka, ispred, sa onim pogledom koji govori "Kako si samo smeo da zatvoriš vrata bez mene unutra?!". Zvono na vratima? Ti nisi ni stigao da ustaneš a ono je već pred vratima, znatiželjno da vidi ko je to došao - novi par ruku za maženje. Ono će te inspirisati da bas u tom trenutku kada svetlo pada preko njegovog ramena, uzmeš aparat u ruke i pritisneš okidač. Gle, pa ono pozira, ne plaši se od zvuka fokusa. Šta više, uživa. Centar pažnje. Štafelaj, platno, boje - nove igračke. "JOOOOJ ŠTO JE MEKANO!!! Jel ga ti šišaš pa ima ovakvu dlaku??" Ne, on se rađa kao mala plišana igračka, željna maženja. Da, to je on. Ne Cornish Rex, vec maleni, dlakavi, mekani, razigrani, voljeni vanzemaljac koji nikad neće odrasti.
Dr. sc. Lovre de Grisogono
Odluka o nabavci macke nije bila nesto sto sam donio olako. Kao dugogodisnji kinolog, nekih 25 godina bavljena sa psima, podosta sam se premisljao uzeti macu ili ne, ako da koju, i naravno, kada. kako ne bih ulazio u predugu pricu o skupljanju informacija, zivkanjima poznanika i prijatelja koji su vec vlasnici maca i sl, skocit cu na relevantni dio. Preko jednog prijatelja sam stupio u kontakt s dugogodisnjim i uspjesnim uzgajivacem maca cornish rex, sada je vazno napomenuti da do tog trenutka nisam o njima ni razmisljao. I tako je dosao 9. mjesec i s njim mala ženkica cornisha imenom Lilly. Dva mjeseca kasnije dolazi i muškić od milja nazvan Đicu. Danas, nakon vise od 6 mjeseci mace traže pse po kući, a psi mace. Ja trazim jedne pa druge. Kad netko zvoni na vrata mace se guraju ispred pasa. Kradu si hranu, piju si vodu i njuse si guze. Spavanje je po principu `Tko na komu zaspe, pobijedi'. Sve u svemu, nevjerojatne životinje pune ljubavi i pažnje. Sebe inace smatram promišljenom i opreznom osobom, no eksplicitno tvrdim da sam u ovom slučaju imao puno više sreće nego pameti.
Od ove godine na dalje ću svim dragim ljudima čestitati uz recenicu `Želim vam cornis rexa!'.