Kada posmatrate fotografije ove četvorogodišnje devojčice, sigurno ne primećujete razliku u odnosu na druge devojčice njenog uzrasta. Ipak, ona jeste drugačija. Ajris ima stanje koje pripada spektru autizma, jednog od nekoliko neuro-razvojnih poremećaja. Autizam se manifestuje nedostatkom društvenih i komunikativnih sposobnosti, stereotipnim ili repetitivnim ponašanjem i interesovanjima, i (u nekim slučajevima) odloženim kognitivnim funkcijama.
Ajris Grejs (Iris Grace) retko govori i ima teškoće u interakciji sa drugima, ali se izražava kroz pokrete i slikanje. Ona obožava da slika, i to čini sa zadivljujućom koncentracijom.
Kako kažu njeni roditelji, Ajris je vesela, iskrena, osetljiva, inteligentna, vešta i jednostavno divna devojčica. Ona voli prirodu, vodu, cveće, drveće, vetar, knjige, fotografije. Ranije su joj knjige bile opsesija, retko je bilo koga gledala u oči, nije znala ili nije htela da se igra ni sa roditeljima, pokazivala je opsesivno ponašanje, bila bi izuzetno uznemirena u društvu druge dece i imala je jako neredovan san. Danas se ona nasmejana šeta po prirodi sa svojim roditeljima, igra se, češće komunicira svojim posebnim znakovima ali i rečima, i mnogo redovnije spava. Njena omiljena aktivnost je slikanje.
"Uz pomoć stručnjaka, mi smo ohrabrivali Ajris da nauči da slika kako bi joj to olakšalo govornu terapiju, držanje zajedničke pažnje i naizmeničnu interakciju. Tada smo shvatili da je ona zapravo veoma talentovana i da dok slika poseduje neverovatnu sposobnost koncentracije od čak 2 sata. Mi joj damo šoljice sa vodenim bojicama, a ona bira koje želi da koristi i traži da joj napravimo više onih koje voli, mešajući ih u sopstvene nijanse. Njen autizam je stvorio stil slikanja koji nikada nismo videli kod dece njenog uzrasta. Ajris razume šta su boje i kako se mešaju i deluju jedne na druge. Uvek se obraduje kada izvadimo bojice, i to joj nepogrešivo uvek podigne raspoloženje."
Od kako je dijagnozirana sa autizmom krajem 2011. godine, njeni roditelji su uz pomoć stručnjaka naučili puno kako bi pomogli svojoj kćerki. Za relativno kratko vreme postignuta je dramatična promena na bolje, iako im i dalje predstoji dug put. Osim slikanja, Ajris puno vremena provodi sa svojom nerazdvojnom prijateljicom, Maine Coon mačkom po imenu Tula (Thula).
Tula se od devojčice praktično nikada ne odvaja, držeći joj pažnju, a Ajrisini roditelji je opisuju kao neiscrpan izvor zabave i uživanja čak i u lošijim danima.
Majka Arabela kaže da je od prvog trenutka kada je došla u njihov dom, mačka Tula bukvalno omađijala Ajris svojom privrženošću, osećajnošću i nežnošću. Novi načini komunikacije i izražavanja osećanja su se otvarali, a Ajris je prema rečima svoje majke srećnija nego ikada. Ideju da svojoj kćerki nabave mačku im je dala potpuno neočekivana okolnost da im za Božić u goste dođe prijateljica sa svojom Sibirskom mačkom. Ostatak je "istorija"...
"Od kako je Tula kao mačke došla u naš dom, ona se nije odvajala od Ajris, spavajući u njenom naručju već prve noći. Kao prava Maine Coon kraljica, privržena i inteligentna. Izgledale su kao stare drugarice dok sam ih posmatrala kako sede na kauču, a mače podjednako pažljivo gleda u ekran tablet računara kao i Ajris. Tula neprekidno prede, ima dugačke bele brkove i crne vrhove ušiju. Dali smo joj ime Tula po omiljenoj afričkoj uspavanki naše ćerke "Tula, Tula" što na jeziku Zulua znači "Mir i spokoj."
"Naša jutarnja rutina se promenila kao posledica Tulinog prisustva. Ajris, do tada usporena i nevoljna da ustane pre 9h ujutru, sada je odjednom imala "federe" u nogama. Probudila bi se sa širokim osmehom pored svoje nove prijateljice i čula bih je kako govori "još mace" dok je prati ka stepenicama."
"Tulino stalno prisustvo i nežna priroda imaju izuzetan uticaj na Ajris koja je ranije bila ćutljiva veći deo vremena. Sada češće čujem izgovorene reči. Ajris govori Tuli. "Sedi maco" joj kaže kada Tula hoće da se igra na Ajrisinom tablet računaru. Ajris joj to kaže sa takvim autoritetom da mače poslušno sedne i uredno skupi noge ispred sebe. Za razliku od većine dece njenog uzrasta, Ajris ne gnjavi, ne mazi i ne pokušava stalno da diže i nosi mačku. Njihov odnos je baziran na druženju. Ako se Ajris probudi tokom noći, Tula je tu da je smiri. Ona kao da tačno zna šta treba da radi. Kada se Ajris uzbudi tokom dana, mačka se uopšte ne uplaši, već ostane pored devojčice i odvuče joj pažnju sa onoga što joj predstavlja problem."
‘Kućno obrazovanje ima mnoge prednosti, naročito ako dete ima neku vrstu autizma, a mane su što ćete se ponekada osećati usamljeno, bezidejno i iscrpljeno. Ovo naročito važi za periode lošeg vremena, ali to je važilo za vreme pre nego smo imali mačku. Ajris sada ima drugaricu, vernog pratioca sa kojim može da se igra. Dok joj pričam o bićima koja žive u pesku i ohrabrujem je da izgovara njihova imena, Tula je tu sa nama."
Tula je mnogo više od terapijske mačke, ona je bez dileme Ajrisina najbolja prijateljica.
Svi ljubitelji i vlasnici mačaka dobro znaju šta znači prijateljstvo i prisustvo mačke, ali ovakve životne priče našem odnosu sa mačkama zaista daju novu dimenziju...
Izvor vesti: Irisgracepainting.com
Facebook stranica Iris Grace Painting
https://www.zdravamaca-rs.crna.mycpanel.rs/tekstovi/ishrana-macke/item/346-prijateljstvo-autisticne-devojcice-slikarke-i-macke#sigProGalleria2c6e12359a