Ova mačka intrigira ljubitelje životinja kako na samom ostrvu, tako i mnogo dalje od njega. Zapravo, danas ima više Manks mačaka u Severnoj Americi nego na ostrvu sa koga potiču.
Četiri moguće mutacije jednog gena mogu imati za rezultat manks mačku. Kako su tačno "izgubile" rep ostaje misterija - ali odgovor leži u genetskoj mutaciji.
2013. godine za jedan gen je utvrđeno da ima 4 moguće mutacije koje mogu dovesti do bezrepe manks mačke. Sve četiri mutacije postoje samo kod Manks mačaka - druge bezrepe ili bobtejl mačke nose druge mutacije koje izazivaju takve telesne karakteristike.
Koautorka studije o mačjem genomu*, Lesli Lajons (Leslie Lyons), specijalistkinja za mačke i genetičarka na Univerzitetu u Misuriju, posetila je ostrvo Man kako bi lično uzela uzorke od Manks mačaka. Mutacije su bile prisutne na ostrvu, što znači da su sve manks mačke sigurno potekle od bezrepih mačaka sa ostrva, koje su tamo živele stotinama godina.
Stanovnica ostrva Sara Gudvins, autorka knjige "Detaljni izveštaj o manks mačkama" (Sara Goodwins, A De-tailed Account of Manx Cats), navodi da prvi pisani pomen bezrepih mačaka na ostrvu Man potiče iz sredine 18. veka. Pre toga, kako ne postoji neko usmeno predanje, Gudvins zaključuje da verovatno nisu postojale u nekom značajnijem broju.
Kako mačke koriste svoje repove za održavanje ravnoteže tokom trčanja i skokova, kao i za komunikaciju govorom tela, čini se neobično da ga neke nemaju. Lajons kaže da ona nije u stanju da navede bilo koju prirodnu prednost koju bi mačku bez repa imala. Umesto toga, gen je verovatno prenošen dalje usled selektivnog uparivanja od strane ljudi, radi isticanja ove fizičke karakteristike. (Neverovatno ali istinito!)
Iako je gen koji izaziva ove mutacije dominantan, što ga čini lakim za prenošenje na sledeću generaciju, postoji interesantan detalj: ako još nerođeno mače nasledi taj gen od oba roditelja umesto od jednog, najverovatnije će uginuti u materici. Zbog toga je gen koji je odgovoran za mačke bez repa dobio i odgovarajući nadimak "smrtonosni gen".
"Nikada nećete videti te mladunce, ili se oni nikad i ne razviju u materici", kaže Lajons, "Što znači da postoji visoka prirodna selekcija protiv ove mutacije."
Čak i kada je problematični gen nasleđen od samo jednog roditelja, on nije uvek dobroćudan. Manks mačke mogu patiti od zdravstvenih problema vezanih za prevelik broj pršljenova u donjem ili srednjem delu kičme, poput inkontinencije, problema u hodu, crevima, bešikom, i varenjem.
Zbog toga neki odgajivači ne pokušavaju da sačuvaju ovaj gen, dok su se drugi specijalizovali u pokušaju da gaje manks mačke sa zdravijim kičmama. Uopšte, pojava problematičnih osobina kod domaćih životinja je fenomen koji postepeno biva sve bolje izučen. Ono što kod većine ljubitelja životinja izaziva negodovanje - skraćivanje repova/kupiranje, hirurški je zahvat koji uklanja rep kod mladunaca pasa (ređe mačaka) tako da oni izgledaju kao da su se rodili bez repova. Kupiranje repova psima i mačkama je zabranjeno u većini civlizovanih zemalja.
Na primer, jedno istraživanje objavljeno ove godine, sprovedeno nad psima, sugeriše da su male domaće populacije jedinki dovele do akumulacije štetnih gena kod životinja koje su selektivno parene radi dobijanja određenih fizičkih osobina, poput boje ili oblika glave.
Ipak, odgajivači manks mačaka tvrde da njihov odgoj nije doveo samo do toga da one izgube svoje repove, već i druge mačje osobine. "Manks mačka ide u šetnju sa vama", kaže Gudvins. "Većina mačaka mrzi vodu, dok Manks mačke vole da plivaju."
Nije najjasnije zašto se one tako ponašaju. Gudvins ima sopstvenu teoriju da je genetski kod Manks mačaka bio pod uticajem donošenja skandinavskih rasa mačaka na ostrvo Man kada su Vikinzi tamo stigli pre više od milenijuma. Današnje norveške šumske mačke, koje dele sa manks mačkom neke od "psećih" osobina, su verovatno potomci od mačaka koje su Vikinzi čuvali.
Ipak, naučnica Lajons kaže da ona ne postoje bilo kakvi genetski dokazi koji bi potvrdili prethodnu tezu stanovnice ostrva Sare Gudvins. "One nisu slične jedne drugima (genetski), ali su slične mačkama koje su nasumično ukrštane", kaže Lajons. Manks genetski kod je sličan onom kod norveških šumskih mačaka samo u pogledu toga da su i jedan i drugi jako raznovrsni: ako je mačka dobijena ukrštanjem mnogo različitih rasa, ona će se "poklapati" sa manks mačkom samo zbog toga jer i jedna i druga dele raznovrsne genetske kodove.
Manks mačka prema svemu navedenom može biti čudna, ali ona govori puno toga o našem stavu prema domaćim životinjama. Kako naše shvatanje genetike napreduje, tako napreduje i naše razumevanje ove rase mačaka.
Ostaje nejasno da li će se očuvanje manks mutacija u budućnosti smatati etičkim. Činjenica je da je ova mačka, uprkos svim šansama, opstala i razmnožavala se, u današnje vreme čak i daleko od obala svoje postojbine.
Za skromnu ostrvljanku bez repa, manks mačka se, ako ništa drugo, dosta naputovala.
Šta vi mislite o ovome?
Uređivačka politika našeg sajta je sledeća: svako ukrštanje i odgoj mačaka koje za cilj ima osobine koje smanjuju i unazađuju prirodne sposobnosti mačke smatramo neetičkim i štetnim.
Izvor: BBC Earth
Korisni linkovi:
Azil za manks mačke na ostrvu Man