- Zdrava maca - Royality SHOW

Marmis Cattery - odgajivačnica persijskih i egzota mačaka - 2. deo

2016-06-04T08:03:41+02:00

Kako izgleda rad i napredovanje u jednoj ozbiljnoj odgajivačnici mačaka?

Posle izložbe u Beogradu, Neoplanta Space Oddity postaje Supreme Grand Champion i ide za inostrastvo na parenje sa mužijakom Revilion Sweet Prince (import USA)

SGC Neoplanta Space Oddity of Marmis (levo) i Revillion Sweet Prince (desno)

U leglu od 5 mačića jedan dečak odlazi za Španiju kao uzgojni mužijak, a dve devojčice ostaju kod nas za budući Marmis program.

Marmis The Show Must Go On (levo), i Marmis Thank You For Loving Me (desno)

Dok mlade ženkice persijanerki rastu, uzgoj fokusiramo na exo program.

Mačeći dani u Marmis porodici svakog dana donose nove iskušenja, a samim tim i nova uzbuđenja u uzgoju. Kako planiramo da učvrstimo linije i dobijemo ženkice koje bi bile genetski fiksirane
pravimo dogovor sa Quercus odgajivačnicom.

Ženkicu Mangry’s Call Me Miss Perfect - Frida (Latin Lovr Santa x Revillion Sweet Prince) parimo sa D’Eden Lover Spoke, iz prvog legala kod nas ostaje dugodlaka egzota Quercus Spring Star April, a iz drugog legla kratkodlaka exota ženkica Lucija ostaje kod matičnog odgajivača, a samim tim i dalje u našem zajedničkom uzgojnom programu.

RW SGC Quercus Spring Star April of Marmis (levo), i Quercus Beck to Black /Luce (desno)

Sledeći korak je uvoz crne exota ženke iz Poljske, iz odgajivačnice Sepis.

Sepis Hell Yeah! je exotica koja je nas na prvi pogled kupila izgledom. Proučavajući njen pedigre odlučujemo da kontaktiramo Martu Borkowsku i sa njom napravimo dogovor kako bi Helicija došla kod nas. Od novih maca dobijamo mačiće koji su veoma prepoznatiljivi i prosto obožavani na izložbama. Jedno od njih Marmis Unlimited Love (poznatiji kao Uglješa) već sa devet meseci ponelo je laskavu titulu Supreme Grand Champion i Regional Winner.

U Dunavskom regionu osvaja visoko treće mesto medju odraslim mačkama i najlepša je crna exota u TICA. U tom leglu imamo jos jednog veoma interesantnog dečaka, Marmis Urban Legend.

RW SGC Marmis Unlimited Love (levo) i Marmis Urban Legend (desno)

Za dalji uzgoj i unapređenje rase opet su potrebne novine, nove krvne linije, različite, ali kompatibilne sa već postojećim. Zadovoljni mužjakom uveženim iz Francuske, D’Eden Lover Spoke, ponovo kontaktiramo Frederica Gasparda i uz njegovu pomoć
pri izboru odlučujemo se da u našu mačeću zajednicu dođe krem beli mužjak D’Eden Lover Jumper.

Kompletna i potpuno prilagođena hrana za persijske mačke - Royal Canin Persian.

Pored uzgojnih dešavanju u ovom proteklom periodu, naša Marmis odgajivačnica je aktivna na izložbama gde su rezultati potvrdili da smo napravili prave izbore pri ubacivanju novih jedinki u svoj program.

SGC Neoplanta Space Oditty of Marmis

RW SGC Quercus Spring Star April of Marmis

RW SGC Marmis Unlimited Love

TGCA Marmis Tango in Harlem (levo) i QGCA Marmis Rolling Stones

U narednom periodu očekujemo nova legla exota i perijanera, nove generacije Marmis šampiona, a tu je i jos jedna pridošlica u naš Marmis svet!

Ako želite genetski zdravo, socijalizovano, umiljato exota ili persijsko kućno mače sa izložbenim potencijalom, sa svim karakteristikama svoje rase, onda tako nešto možete naći u Marmis odgajivačnici mačaka.

Posetite i internet prezentaciju odgajivačnice Marmis:

Marmis WWW

Kako su mačke na jednom britanskom ostrvu ostale bez repova?

2016-03-14T11:46:00+01:00

U gradićima razbacanim po britanskom ostrvu Man možete naići na njihove neobične stavnovnike. Na prvi pogled to su mačke kao…

Ova mačka intrigira ljubitelje životinja kako na samom ostrvu, tako i mnogo dalje od njega. Zapravo, danas ima više Manks mačaka u Severnoj Americi nego na ostrvu sa koga potiču.

Četiri moguće mutacije jednog gena mogu imati za rezultat manks mačku. Kako su tačno "izgubile" rep ostaje misterija - ali odgovor leži u genetskoj mutaciji.

2013. godine za jedan gen je utvrđeno da ima 4 moguće mutacije koje mogu dovesti do bezrepe manks mačke. Sve četiri mutacije postoje samo kod Manks mačaka - druge bezrepe ili bobtejl mačke nose druge mutacije koje izazivaju takve telesne karakteristike.

Koautorka studije o mačjem genomu*, Lesli Lajons (Leslie Lyons), specijalistkinja za mačke i genetičarka na Univerzitetu u Misuriju, posetila je ostrvo Man kako bi lično uzela uzorke od Manks mačaka. Mutacije su bile prisutne na ostrvu, što znači da su sve manks mačke sigurno potekle od bezrepih mačaka sa ostrva, koje su tamo živele stotinama godina.

Stanovnica ostrva Sara Gudvins, autorka knjige "Detaljni izveštaj o manks mačkama" (Sara Goodwins, A De-tailed Account of Manx Cats), navodi da prvi pisani pomen bezrepih mačaka na ostrvu Man potiče iz sredine 18. veka. Pre toga, kako ne postoji neko usmeno predanje, Gudvins zaključuje da verovatno nisu postojale u nekom značajnijem broju.

Kako mačke koriste svoje repove za održavanje ravnoteže tokom trčanja i skokova, kao i za komunikaciju govorom tela, čini se neobično da ga neke nemaju. Lajons kaže da ona nije u stanju da navede bilo koju prirodnu prednost koju bi mačku bez repa imala. Umesto toga, gen je verovatno prenošen dalje usled selektivnog uparivanja od strane ljudi, radi isticanja ove fizičke karakteristike. (Neverovatno ali istinito!)

Iako je gen koji izaziva ove mutacije dominantan, što ga čini lakim za prenošenje na sledeću generaciju, postoji interesantan detalj: ako još nerođeno mače nasledi taj gen od oba roditelja umesto od jednog, najverovatnije će uginuti u materici. Zbog toga je gen koji je odgovoran za mačke bez repa dobio i odgovarajući nadimak "smrtonosni gen".

"Nikada nećete videti te mladunce, ili se oni nikad i ne razviju u materici", kaže Lajons, "Što znači da postoji visoka prirodna selekcija protiv ove mutacije."

Čak i kada je problematični gen nasleđen od samo jednog roditelja, on nije uvek dobroćudan. Manks mačke mogu patiti od zdravstvenih problema vezanih za prevelik broj pršljenova u donjem ili srednjem delu kičme, poput inkontinencije, problema u hodu, crevima, bešikom, i varenjem.

Zbog toga neki odgajivači ne pokušavaju da sačuvaju ovaj gen, dok su se drugi specijalizovali u pokušaju da gaje manks mačke sa zdravijim kičmama. Uopšte, pojava problematičnih osobina kod domaćih životinja je fenomen koji postepeno biva sve bolje izučen. Ono što kod većine ljubitelja životinja izaziva negodovanje - skraćivanje repova/kupiranje, hirurški je zahvat koji uklanja rep kod mladunaca pasa (ređe mačaka) tako da oni izgledaju kao da su se rodili bez repova. Kupiranje repova psima i mačkama je zabranjeno u većini civlizovanih zemalja.

Na primer, jedno istraživanje objavljeno ove godine, sprovedeno nad psima, sugeriše da su male domaće populacije jedinki dovele do akumulacije štetnih gena kod životinja koje su selektivno parene radi dobijanja određenih fizičkih osobina, poput boje ili oblika glave.

Ipak, odgajivači manks mačaka tvrde da njihov odgoj nije doveo samo do toga da one izgube svoje repove, već i druge mačje osobine. "Manks mačka ide u šetnju sa vama", kaže Gudvins. "Većina mačaka mrzi vodu, dok Manks mačke vole da plivaju."

Nije najjasnije zašto se one tako ponašaju. Gudvins ima sopstvenu teoriju da je genetski kod Manks mačaka bio pod uticajem donošenja skandinavskih rasa mačaka na ostrvo Man kada su Vikinzi tamo stigli pre više od milenijuma. Današnje norveške šumske mačke, koje dele sa manks mačkom neke od "psećih" osobina, su verovatno potomci od mačaka koje su Vikinzi čuvali.

Ipak, naučnica Lajons kaže da ona ne postoje bilo kakvi genetski dokazi koji bi potvrdili prethodnu tezu stanovnice ostrva Sare Gudvins. "One nisu slične jedne drugima (genetski), ali su slične mačkama koje su nasumično ukrštane", kaže Lajons. Manks genetski kod je sličan onom kod norveških šumskih mačaka samo u pogledu toga da su i jedan i drugi jako raznovrsni: ako je mačka dobijena ukrštanjem mnogo različitih rasa, ona će se "poklapati" sa manks mačkom samo zbog toga jer i jedna i druga dele raznovrsne genetske kodove.

Manks mačka prema svemu navedenom može biti čudna, ali ona govori puno toga o našem stavu prema domaćim životinjama. Kako naše shvatanje genetike napreduje, tako napreduje i naše razumevanje ove rase mačaka.

Ostaje nejasno da li će se očuvanje manks mutacija u budućnosti smatati etičkim. Činjenica je da je ova mačka, uprkos svim šansama, opstala i razmnožavala se, u današnje vreme čak i daleko od obala svoje postojbine.

Za skromnu ostrvljanku bez repa, manks mačka se, ako ništa drugo, dosta naputovala.

Šta vi mislite o ovome?

Uređivačka politika našeg sajta je sledeća: svako ukrštanje i odgoj mačaka koje za cilj ima osobine koje smanjuju i unazađuju prirodne sposobnosti mačke smatramo neetičkim i štetnim.

Izvor: BBC Earth

Korisni linkovi:
Azil za manks mačke na ostrvu Man

* Studija o genetskoj mutaciji manks mačaka

Korniš reks - Rextasy Cattery - Cornish Rex

2015-06-08T12:07:12+02:00

Korniš reks, upoznajte ovu zaista jedinstvenu rasu mačaka!

Korniš reksovi su poznati kao klovnovi u svetu mačaka: ljubazni, druželjubivi i jako inteligentni i senzitivni. Žele da budu u centru pažnje i da učestvuju u svim kućnim aktivnostima, bilo da je u pitanju pomoć u čišćenju, tako što će se igrati usisivačem, ili će svoju zabavu naći u tuš kabini, gledati vas dok spremate večeru, ili spavati u vašem krilu dok gledate TV. Jako su nežni, bez i trunčice agresije, radije će se skloniti nego biti u sukobu sa bilo kime.

Korniši su idealni za celu porodicu, od starijih članova porodice kojima će ležati sklupčani u naručju do najmlađih članova sa kojma će deliti igre.

Iako korniš reks svojom vitkom gradjom, elegancijom, naglašenim karakteristikama i linijama, podseća na mačke koje su crtali Egipćani na zidovima hramova, poreklo njihovog nastanka nema veze sa Egiptom. U Engleskoj, u pokrajini Kornval (Cornwall), na farmi Nine Ensimor, 21.jula 1950. godine, domaća mačka Serena rodila je leglo od pet mačića. Žuto-belo mače se razlikovalo po dlaci i građi od ostalih. Njegova dlaka je bila talasasta... Ceo ovaj slučaj bi ostao nezapamćen da mače nije video veterinar g-đe Ensimore, koji joj je savetovao da kontaktira poznatog genetičara tog vremena, i ispriča o spontanoj mutaciji dlake koja se desila u leglu njenih mačića. Taj prvi mačak se smatra rodonačelnikom korniš reksova, i njegovo ime je Kallibunker. Ciljanim i planskim parenjima koja je Nina Ensimore radila po instrukcijama veterinara, razvijeni su i prvi primerci Korniša, koji su ime i dobili po pokrajini gde se prirodna genetska mutacija desila... Čak i danas, 65 godina kasnije, u bazama podataka porekla korniš reksova, svi se mogu vratiti na Kallibunkera. Tip je decenijski dogradjivan, planskim i ciljanim parenjima, koje su iskusni odgajivači tog vremena radili u konsultaciji sa veterinarima i genetičarima, došlo se do današnjeg fiksiranog izgleda.

Naša priča sa kornišima, počela je sasvim slučajno i spontano... Obilazeći izložbe po inostranstvu, za oko su nam zapale elegantne mačke koje su uvek bile jako vesele i razigrane, i koje su svojoj vlasnici kad god su bile u rukama, stavljale glavu na poljubac. Nasmejana Britanka gospođa Beverly Ann Elian je glavni krivac sto smo se zaljubili u ovu rasu i poželeli svog prvog šou kastrata. Mačak Dušica je taj koji nas je uveo u svet korniš reksova i koji nas je naučio kako da komuniciramo sa mačkom i prosto nas je fascinirao tom svojom nežnošću i psećom vernošću prema porodici. U našem slučaju on je glavni krivac za odluku da krenemo da se bavimo uzgojem cornisha... Praćenjem svetskih linija cornisha, selekcijom karaktera i stabilnošću linija, danas smo dobili prepoznatljiv Rextasy "look".

Kao rasa za život i su-život, korniši su vrlo prilagodljivi, i uklapaju se u tempo života vlasnika, njima je najbitnije da je vlasnik srećan i zadovoljan. Jako su emotivni i zahtevaju ljubav i pažnju, možda više od nekih zastupljenijih i popularnijih rasa. Ja uvek volim da naglasim da oni zaista nisu za svakog. Njihov vlasnik treba da bude emotivan, poseban i da želi ljubav, jer ljubav i pažnja su čime se oni "hrane". Nakon što su bili mirni celog dana, dok ste bili na poslu, vaš korniš će imati potrebu da vas prati po stanu i ispriča vam sve što se desilo dok ste bili odsutni.... Posmatraće vas dok spremate večeru, biče pored vas dok jedete.. a sve to biće urađeno na način koji je toliko sladak, da će vam, koliko god bili umorni, uvek izmamiti osmeh na lice. Među nama, odgajivačima ove rase, važi mišljenje da su oni zauvek na nivou "ljudskog dvogodišnjeg deteta". Ono što želim da napomenem je da su korniš reksovi, mačke zajednice, i da, uglavnom svi insistiramo da nikada ne budu sami, već da imaju drugara psa ili mačku, baš zbog te interakcije i prenaglašenih emocija koje imaju, potrebno im je da stalno brinu o nekome... Oni jako dobro osećaju svoje vlasnike, i učiniće sve da porodica bude harmonična. Bez i doze ljubomore, prihvatiće Vašu tek rođenu bebu i brinuti o njoj.

Ako ste tužni, uvaliće Vam se u krilo i gurati glavu... mi se uvek šalimo kako su oni pokazatelji trenutnog raspoloženja svojih vlasnika, jer čak i ako se nešto krije, korniši to pokažu :)

Učestvovanje u tom nekom "životu kuće" je jako bitno za njih. Korniš reks mame nikada ne kriju svoje bebe, imaju potrebu pokazivati ih svima, i bebe moraju biti na ljudskom krevetu... Ostale mačke su u tim slučajevima uživaju u ulozi dadilje i pomažu mami, dive joj se, brinu o bebama, i preuzimaju ulogu u odrastanju mačića u zajednici, tako što ih svi paze, kontrolišu i prate njihove prve korake. Pored divnog karaktera, ta neka neiscrpna nežnost i briga, zajedništvo, to je ono nešto što nas i dalje održava u uzgoju, jer živeći sa njima, podižući leglo po leglo, i mi učimo da budemo bolji, i proživljavamo te osobine koje su u današnje vreme izbubljene.

Rextasy, kao jedina odgajivačnica u regionu koja postoji 10 godina u kontinuitetu, nikada nije pristala na jeftini marketing i sumnjive promocije, već se držimo visoko postavljenih svetskih standarda felinologije. Kao odgajivači smo jako definisani ciljevima, i nismo želeli skok u bilo kakvu komercijalizaciju rase, jer smo želeli da to ostane hobi, koji je na prvom mestu fokusiran na to da je mačka na prvom mestu ljubimac, član porodice, pa tek onda izložbena i uzgojna mačka. Naše mačke nisu predugo u uzgoju, jer nam je cilj da uradimo nešto po pitanju ekskluzivnosti rodovnika, i da uradimo nešto za rasu globalno. Naše ženke imaju po jedno ili dva legla, nakon čega su sterilisane i uživaju u životu kao kućni ljubimci, ili show kastrati. Takođe, isto važi i za mužjake. Gornja granica do kada je mačak u uzgoju je 3 godine, i uglavnom ima 2 ili 3 legla, sa različitim ženkama. Rodovnik svakog Rextasy mačeta je jedinstven i kombinacija nikada nije ponovljena.

Rextasy odgajivačnica ima najviše 2 legla tokom godine, gde se želimo potpuno posvetiti odgajanju malih mačića i njihovom usmeravanju da postanu na prvom mestu divni kućni ljubimci. Rextasy mačići žive u celom svetu, i uveseljavaju domove u Americi, Kanadi Engleskoj, Irskoj, Švedskoj, Rusiji, Južnoj Africi, Portugalu, Austriji, Nemačkoj, Poljskoj, Rumuniji, Sloveniji, Hrvatskoj, Italiji, Bosni, Srbiji...

Bebe iz našeg uzgoja postižu i jako zapažene rezultate na izložbama u svim sistemima. Pored zvaničnih titula Evropa Šampiona, Junnior Winner-a, koje osvajaju u zvaničnim sistemima, najveći uspeh naše odgajivačnice je mačak Vanja (WW12 Rextasy Wanna Dance?), koji je jedini World Winner ikada uzgojen na prostoru exYU, a titulu je uzeo na Svetskoj izlozbi FIFe na kojoj je učestvovalo preko 1000 mačaka iz celog sveta, i gde je sudilo 26 sudija. U WCF-u je kastrat Zlatko (Rextasy 100Reasons2Love for C), napravio presedan, gde se prvi put u istoriji izlaganja, desilo da kastrirani mačak ponese titulu najlepše mačke cele izložbe. U našoj prvoj godini izlaganja u TICA sistemu, jako zapaženo su prošli Megi (Rextasy Vive L'Amour!) koja je pored QGC titule ponela titulu RW (Regionalni Winner), Billy (Rextasy IM Knockout of Pipkin) je takodje uzeo pored titule SGCA I titulu Regionalnog Winnera za Region Kanade. Mala Taša (Rextasy Memory Lane) je zauzala svoju poziciju na listi zemalja Dunavskog regiona, kao i Megi.

Nakon svih zapaženih rezultata, koji nama kao odgajivačima znače neku potvrdu našeg rada, i kada pričam ili pišem o tome... ono što ispunjava naša srca, nisu ni titule ni izložbe, nego njihova bezbrižna dremka na krevetu, na gomilici, i međusobna ljubav. Sada, nakon 10 godina života sa njima, shvatam, da bez obzira da li ćemo se baviti ili ne uzgojem, jedno je sigurno - dok postojimo u našem domu će uvek biti nekoliko korniša.

Možda je nekima ovaj text predug, ali ova rasa je toliko kompleksna da ih je nemoguće sažeti u par rečenica... i, zapamtite, ovo je samo jedan mali deo o vlienjacima talastastog krzna, velikih ušiju i pametnog, sjajnog i saučesničkog pogleda, punog topline

Ekskluzivno za portal Zdrava Maca: Miodrag Rančić, Rextasy cattery

Rextasy cattery WWW

Napisali su o Kornišima:

Priča porcelanske lutke - Maja Perović, novinar politikolog

Vraćam se često poslednjih dana jednoj slici. Mačka na ramu prozora. Čekam da trepne ili mrdne brkom. Da mi da znak da je istina ono što mi je ispričala kada mi je na prstima, uzdignutog repa i sa zagonetnim pogledom došetala u misli. Kada mi se mazno i ovlaš, kako to samo mačke umeju, očešala o maštu. Rekla mi je tada da mačke poput nje izlaze iz bajke, pokažu nam se na trenutak i vrate se u priču.

Jer, one zapravo žive u malim prodavnicama na kraju starih ulica prepunih mirisa lavande iz žardinjera na prozorima. Žive sa ručno radjenim i pažljivo bojenim porcelanskim figurama. Druže se sa njima u izlogu i na policama. Šetaju i spavaju medju njima, a ne polome ni jednu. Možda zašto što su i same od porcelana? Ili nisu? Možda su samo dovoljno graciozne i znaju kako treba sa krhkim balerinama uhvaćenim u pokretu. Tu tajnu mi nije odala.

Svakoga ko zadje u te male prodavnice ovakve mačke pažljivo osmotre. Isprate svaku porcelansku figuru i požele joj sreću. Znaju da balerine nisu za svakoga. Ponekad im se neko posebno dopadne, pa krenu sa njim, da nakratko izadju iz bajke. Ovakve mačke niko nije izabrao. Onaj ko ih ima bio je izabran, a da to nije shvatio.

Pogled mi je ponovo pobegao ka slici. Primetila sam pokret. Znači istina je...ja sam bila izabrana samo da zapamtim i zapišem...

Ceca Lalović, vlasnik korniša, primenjeni umetnik

Krzno ovih tananih mačaka neobično je meko i ko god ih dotakne ostaje zadivljen tom mekoćom. Njihov oskudni valoviti kaputić zapravo je sačinjen samo od poddlake, te da bi se zaštitili korniši imaju povišenu temperaturu tela u odnosu na druge mačke. Mnogi koji imaju korniše posvedočiće vam da bolji termofor od ove mačke ne postoji - veoma fino greju, a kada uključe i vibraciju, tj. kada počnu da predu, opuštanje je zagarantovano!

Sledeća impresija dok držite ovu mačku u rukama je taktilni kontrast meke dlake i čvrstog tela vretenastih mišića. Mora biti da krišom upražnjavaju jogu kad im je svaki mišić tako definisan! Opremljeni dugim nogama, korniši su kadri da u dva skoka ispreskaču ceo stan i nema te visine koje ne mogu doseći iz prve. Divno je gledati kada u zanosu igre počnu da skakuću, poskakuju, galopiraju i izvode komplikovane piruete i lupinge... kao da im je Miša Barišnjikov u nekakvom srodstvu!

Ipak veliki deo dana, a to je tako mačeći, provode čvrsto snevajući neke vesele snove ili dremkajući u naručju vlasnika. Inače, ne vole da se sami igraju, to nikako! Samodovoljno jurcanje za plišanim mišem ili lopticom zgužvanog papira nije njihova igra. Oni vole društvo, da podele šta god rade, te bi najviše voleli da svi ukućani učestvuju u zabavi. Svako društvo im je odgovarajuće: ljudsko, mačeće, ma može i kučeće. Dobro de, ako ne žele baš svi da se igraju, biće im dovoljan makar jedan dobrovoljac za baci-donesi miša, žmurke, šugice ili druge društvene igre. Čak i ako niste posebno igrački inventivni, nema problema - samo se prepustite kornišovskoj mašti. Očas posla će izmisliti novu igru! Na primer, ponudiće vam pertlu, koju su upravo vešto razvezali i raspertrali, kao dragocenu lovinu. Iako znate da je to pertla sa vaše omiljene cipele pretvarajte se da ste zadivljeni, da ih ne razočarate! Korniši su vrlo vešti sa svojim dugim prstićima i prednje šape sa lakoćom koriste kao ručice. A ako im pustite muziku koju vole - eto radosti, jer te velike uši nisu bez razloga tako velike. Svaka korniš reks maca uživa u dobroj muzici - ako ste DJ, korniš je maca za vas!

Od svih čuda koje sačinjavaju ovu macu najupečatljivije je ipak njihovo lice. Njihova ekspresivna lica sa dominantnim, širom otvorenim očima na maloj glavi pričaju puno priča i iskazuju mnogo emocija. Ako se zadesite u društvu sa puno korniš maca oko sebe, učiniće vam se da ste okruženi velikanima nemog filma: Baster Kiton, Lujza Bruks, Pola Negri, Čaplin bez brkova, Stanlio (ali bez Olia)!

Poznato je da umetnici uživaju u društvu mačaka a korniši, tako neočekivani i ekscentrični, zaista liče na umetnike među mačkama. Čuveni modni kreator Majkl Kors poseduje čak dve korniš reks mace. Može se pretpostaviti da su mu ova elegantna bića inspiracija pri stvaranju. Zapravo sama korniš reks mačka izgleda kao da je nastala inspiracijom nekog slikara, kao plod estetike Anrija Matisa, Sezana ili Pikasa.

Korniš reks rasa je priznata u svim svetskim felinološkim organizacijama - WCF, TICA, FIFe i CFA. Rasa nije dosegla slavu sijamki ili britanki - još uvek je veoma dobro čuvana tajna. U Americi se vode dugačke liste čekanja za ovu rasu, jer je veoma retka. U Evropi postoji nešto više dobro organizovanih odgajivača, a i Srbija se može pohvaliti da ima izuzetnu odgajivačnicu ovih maca - Rextasy Cattery. Šteta što se ovo začudno stvorenje ne sreće češće, ali ova delikatna mačka, ipak nije za svakoga - samo je za faraone, umetnike i one koji se tako osećaju!

Marko Obradović, umetnik, slikar i vajar - vlasnik cornish rexa
To maleno sto je protrčalo upravo, što se očešalo o tvoju nogu ti je stavilo do znanja da mu ne posvećuješ dovoljno pažnje koliko ono želi. Dok držiš ruku spuštenu preko naslona, to maleno skače i mazi se o nju. Ležiš na krevetu i gledaš TV? Nisi ni trepnuo a već ti je na stomaku i masira te. Zimi, leti, bilo da je hladno ili toplo, ono je uz tebe. Kad si srećan, i ono je srećno, spokojno. Igra se sa tobom, juri po stanu. Kad si tužan, opet je tu, leži tu gde te boli da zaleči ranu samo kako ono ume. Dok otključavaš vrata možeš čuti kako unutra nešto trči da te dočeka, baca ti se pod noge i "pozira", isteže se, čeka ruku da je pomazi. Tome niko ne može odoleti. Nećeš zaboraviti da ga nahraniš jer će te 2 do 3 sata pre termina za hranu, podsećati redovno kad god kreneš u kuhinju šta treba da uradiš. Izlaziš iz toaleta a ono te čeka, ispred, sa onim pogledom koji govori "Kako si samo smeo da zatvoriš vrata bez mene unutra?!". Zvono na vratima? Ti nisi ni stigao da ustaneš a ono je već pred vratima, znatiželjno da vidi ko je to došao - novi par ruku za maženje. Ono će te inspirisati da bas u tom trenutku kada svetlo pada preko njegovog ramena, uzmeš aparat u ruke i pritisneš okidač. Gle, pa ono pozira, ne plaši se od zvuka fokusa. Šta više, uživa. Centar pažnje. Štafelaj, platno, boje - nove igračke. "JOOOOJ ŠTO JE MEKANO!!! Jel ga ti šišaš pa ima ovakvu dlaku??" Ne, on se rađa kao mala plišana igračka, željna maženja. Da, to je on. Ne Cornish Rex, vec maleni, dlakavi, mekani, razigrani, voljeni vanzemaljac koji nikad neće odrasti.

Dr. sc. Lovre de Grisogono
Odluka o nabavci macke nije bila nesto sto sam donio olako. Kao dugogodisnji kinolog, nekih 25 godina bavljena sa psima, podosta sam se premisljao uzeti macu ili ne, ako da koju, i naravno, kada. kako ne bih ulazio u predugu pricu o skupljanju informacija, zivkanjima poznanika i prijatelja koji su vec vlasnici maca i sl, skocit cu na relevantni dio. Preko jednog prijatelja sam stupio u kontakt s dugogodisnjim i uspjesnim uzgajivacem maca cornish rex, sada je vazno napomenuti da do tog trenutka nisam o njima ni razmisljao. I tako je dosao 9. mjesec i s njim mala ženkica cornisha imenom Lilly. Dva mjeseca kasnije dolazi i muškić od milja nazvan Đicu. Danas, nakon vise od 6 mjeseci mace traže pse po kući, a psi mace. Ja trazim jedne pa druge. Kad netko zvoni na vrata mace se guraju ispred pasa. Kradu si hranu, piju si vodu i njuse si guze. Spavanje je po principu `Tko na komu zaspe, pobijedi'. Sve u svemu, nevjerojatne životinje pune ljubavi i pažnje. Sebe inace smatram promišljenom i opreznom osobom, no eksplicitno tvrdim da sam u ovom slučaju imao puno više sreće nego pameti.

Od ove godine na dalje ću svim dragim ljudima čestitati uz recenicu `Želim vam cornis rexa!'.

Tajlandska - Thai mačka

2015-04-01T18:40:51+02:00

Ispričaću vam priču o jednoj jako staroj rasi mačaka koja je dobila novo ime i ponovo izašla na izložbene podijume…

Thai je novo ime za stari tip sijamske mačke.

Sijamske mačke su jedna od najstarijih prirodnih rasa, nastale na Tajlandu (nekada se Tajland zvao Sijam) bez ikakve uzgojne intervencije čoveka. Prvi pisani dokument o ovoj rasi je bogato ilustrovana zbirka pesama Tamra Meow (Pesme o mački) za koju se smatra da je napisana oko 1350 godine. Čuva se u Nacionalnom muzeju Tajlanda. Na tajlandskom jeziku ove mačke se zovu Wichian Mat što u prevodu znači "mesečev dijamant". Ove mačke su u to vreme bile veoma cenjene od plemstva i sveštenstva i živele su u dvorovima i hramovima. Jedno od retkih mesta gde se danas mogu naći izvorni oblici ove rase je budistički hram Wat Thong Nopphakun, koji je u isto vreme i prihvatilište za napuštene životinje. Visoki sveštenik, Luang Pu (Sveti Otac) koji ima preko 90 godina, sa nekoliko pomočnika, vodi računa o mačkama u hramu.

Prvi primerci rase, Pho i Miu doneseni su u Veliku Britaniju 1884. godine. Tadašnji britanski konzul, general Edward Blencowe Gould je nazvao rasu Sijamska mačka. Godinu dana kasnije, ovaj par je sa svoja tri mačeta učestvovao na izložbi u Kristal palasu u Londonu i tako je počeo vrtoglavi uspon ove rase na zapadu.

Uzgoj sijamskih mačaka je 60ih i 70ih godina prošlog veka krenuo neobičnom putanjom. Odgajivači su, ohrabreni sudijama u Evropi i Americi, počeli da forsiraju uzgoj ekstremno orijentalnog izgleda. Sijamke su tako postale izdužene, tananog skeleta, šiljatih uskih njuški i ogromnih ušiju u odnosu na glavu. Ovakva tendencija u uzgoju dovela je do toga da se originalni tip sijamske mačke i njena genetika skoro sasvim izgubila u Evropi i Americi. Početkom devedesetih pokrenuta je inicijativa da se stari tip Sijamske mačke sačuva, pa je u Nemačkoj osnovan klub Preossia.

http://home.comcast.net/~bevjoe3/preossia/phistory.html
Stari tip sijamske mačke je klasifikovan kao THAI i ustanovljen je standard ove rase prvo u TICA asocijaciji 2007, ubrzo zatim i u WCF asocijaciji, da bi na kraju 2014. godine rasu konačno priznala i FIFe asocijacija i objavila standard i principe uzgoja.

Postoje neslaganja u pravilima i principima uzgoja Thai rase u TICA i WCF asocijaciji. TICA odgajivači su za osnivače svojih linija uzimali sijamske mačke koje nisu bile izmenjene u ekstremno orijentalnom smislu, dok su osnovači WCF linije doneli mačke iz Tajlanda i radili ukrštanje sa Tonkines mačkama (nastale ukrštanjem Sijamske sa Burmanskom mačkom), tako da se po izgledu može reći standardu koje asocijacije pripada određena mačka. U početku su rodovnici Thai mačaka bili nepotpuni, sa roditeljima sa sijamskim ili orijentalnim rodovnikom, jer se na Tajlandu mačkama ne izdaju klasični rodovnici validni na zapadu. Prema pravilima TICA asocijacije, Thai mačke mogu imati pretke sijamske rase, a tek posle trećeg kolena i kratkodlake orijentalce.

U evropi je 1990. godine osnovan Internacionalni Thai klub koji je u velikoj meri zaslužan za očuvanje Thai rase.

Izgled Thai mačke
Telo je vitko, mišićavo, elegantno, srednje dužine. Glava je oblika jabuke, profilna linija je izvijena sa umereno izraženim "stopom", donja vilica je poravnata sa gornjom, uši su srednje veličine široko postavljene na glavi, stoje na "5 do 1". Oči su bademaste, izrazito plave boje. Rep je umereno dugačak i ravan do vrha. Dlaka je kratka, svilenkasta i pripijena uz telo, bez podlake.

Boje Thai mačaka
Osnovna boja krzna je krem, dok su krajevi tela: uši, njuška, šape i rep tamno obojeni. Takva obojenost naziva se pointed i to je jedna vrsta parcijalnog albinizma kod koje je došlo do mutacije gena koji proizvodi enzim tirozinazu, koja učestvuje u stvaranju tamnog pigmenta melanina. Ovaj enzim je osetljiv na temperaturu tako da ne funkcioniše na telesnoj temperaturi, a na nižim temperaturama proizvodi pigment melanin, tako da su samo hladni delovi tela (uši,njuška rep i noge ) tamno obojeni. Ova osobina ima za ulogu grejanje hladnih delova tela, jer se tamna boja bolje zagreva na suncu. Mačići se rađaju beli pa postepeno tamne, a već sa 4 nedelje može se videti koje su boje. Sa godinama mačke postaju sve tamnije. Mačke koje žive u hladnijim predelima su tamnije od onih koje žive u toplijim. Osnovna boja pointa je sil point – skoro crna. Postoje i blu point – siva, čokolad point –braon, red point – crvena, krem point – krem, Lila point kod koje su na pointovima gusto izmešane siva i krem dlaka.Takođe pointovi mogu biti tigrasti ili kornjačevina u svim bojama. http://www.thaicats.de/index.php?article_id=95&clang=1

Narav Thai mačaka
Ko jednom uzme Thai mačku, zauvek ostaje zaljubljen u ovu rasu. Živahne su, umiljate, ponekad hirovite, veoma inteligentne i često se vezuju za jednu osobu. Jasno pokazuju svoje želje i prohteve, kao i ljubav prema svom ljudskom biću i, naravno, prema svojoj mačjoj porodici. Pokazuju želju za komunikacijom sa ljudima. Ako su ljute na nekoga umeju da ga kažnjavaju fizički ili obeležavanjem njegovih stvari. Umeju da ignorišu onoga ko ih je ostavio na duži vremenski period. Glas im je jak i prodoran, sa čitavim nizom različitih zvukova koje proizvode u raznim situacijama. Fizički su veoma aktivne, moguće ih je naučiti da donose igračke, preskaču prepreke pa čak i da savladaju agiliti poligon.

Jedina odgajivačnica koja se bavi uzgojem i održavanjem Thai rase mačaka na prostorima Balkana je My Thai Diamond vlasnice (i naše cenjene saradnice) dvm Dragane Petković iz Beograda. Uzgojem ove rase ona se bavi od 2008. godine, a registrovana je u TICA asocijaciji 2014. U Srbiji se ova rasa zadržala u izvornom obliku silom prilika, bolje rečeno neprilika (rata, loše finansijske situacije i nepostojanja felinološkog udruženja koje bi izdavalo rodovnike). Jedina odgajivačnica sijamskih i orijentalnih mačaka koja se održala tokom svih ovih godina je My Fortune vlasnice Dr Milice Tanjević. Od potomaka njenih mačaka i sijamskih mačaka privatnih vlasnika formirana je srpska linija Thai mačaka. Uvid u genetski potencijal ove rase DVM Dragana Petković je imala kroz praksu u svojoj veterinarskoj ambulanti Pet Wellness Eva.

Za detaljnije informacije o standardima pogledajte:
TICA http://www.tica.org/members/publications/standards/th.pdf
WCF http://www.wcf-online.de/WCF-EN/standard/siam/thai.html
FIFe http://www1.fifeweb.org/dnld/std/THA.pdf

Domestifikacija mačke kroz istoriju

2015-03-06T06:28:00+01:00

Da li ste se nekada zapitali na koji način su pas i maćka postali nerazdvojni prijatelji čoveka i njegovi pratioci…

Ovaj tekst će na hronološki način napraviti pregled kako je došlo do ovog procesa, tj. kako je do toga moglo doći.

Na samom početku ćemo se malo osvrnuti i na pretke pasa kao i na njihovu domestifikaciju najpre zbog toga što su mačka i pas jedine domaće životinje koje ljudi ne upotrebljavaju na "uobičajen" način (ne računamo određene izuzetke sa dalekog istoka). Brojna naučna istraživanja na polju anatomije i genetike, kao i uporedna ispitivanja ponašanja i kretanja potvrđuju pretpostavku kako je vuk bio direktan predak psa. Veoma je moguće da je na različitim prostorima, istovremeno (mada nepovezano), vuk bio pripitomljen od strane čoveka kao i da su različite biološke podgrupe doprinele njegov razvoj u smeru trajnog čovekovog čuvara i pratioca. Dosta ranije nego kada je u pitanju mačka, ljudi su prema svojim potrebama započeli selektivno ukrštanje i uzgoj pasa. Kada je vuk pripitomljen se ne zna sasvim pouzdano, međutim materijalni, arheološki dokazi apsolutno potvrđuju da je čovek pripitomio vuka tj. psa ranije od bilo koje životinje. U svakom slučaju, krajem poslednjeg ledenog doba, pre nekih 12 hiljada godina pas je već živeo sa čovekom.

Sa druge strane, mačka je pripitomljena dosta kasnije. Njeno prisustvo je postalo potrebno tek nakon što je čovek promenio i/ili napustio nomadski način života, počeo da stvara naselja, da obrađuje zemlju, te da ubira i čuva njene plodove. Logično, te zalihe hrane u čovekovoj neposrednoj blizini su dovele do umnožavanja populacija životinja poput glodara, gmizavaca i insekata. Divlje mačke koje su živele u blizini otkrile su izobilje svog plena u blizini čoveka. Obe strane su tako imale korist: mačka je lakše dolazila do hrane, a ljudima je odgovaralo da neko drugi efikasno reguliše populaciju neželjenih životinja koje im smetaju. Procenjuje se da je u to vreme, pre oko 8 hiljada godina nastala populacija prvih poludivljih mačaka.

Arheološki nalazi ukazuju da je mačka potpuno pripitomljena pre oko 4 hiljade godina. Stari Egipćani su prvi narod koji je uvideo dragocenost mačke kao prirodnog regulatora populacije glodara i drugih nepoželjnih vrsta koje čovek nije umeo samostalno da reši. U religiji i kulturi Starog Egipta mačka se kotirala veoma visoko. Smatrala se otelotvorenjem boginje Bastet, pa je zbog toga bila i predmet poštovanja pa čak i obožavanja.

Nedavno smo pisali o slučajno otkrivenoj egipatskoj figuri mačke koja je na aukciji dostigla cenu od 50 hiljada funti. Taj tekst možete pogledati OVDE.

Postoji i legenda kako je jedan Faraon proglasio mačku za polubožanstvo da bi na taj način sve mačke Egipta postale njegovo vlasništvo. Svako dotadašnji vlasnik mačke bio je dužan da se o njoj brine preko dana, dok je po mraku mačka imala zaduženje da kraljeve žitnice čuva od glodara. U tom periodu istorije Starog Egipta povrediti ili ubiti mačku, čak i nehotice, kažnjavalo se smrću. Kada bi mačka uginula prirodnim putem, obavezno bi bila mumificirana i sahranjena uz sve počasti koje slede jednom božanstvu. Nije sigurno koliko je ovo predanje tačno, ali dovoljno govori činjenica da je pri arheološkom iskopavanju ostataka Beni-Hasana pronađeno preko 300.000 mačjih mumija, neuporedivo više nego ljudskih.

Uprkos tome što je postojala zabrana izvoza mačaka iz Egipta, nije bilo moguće sprečiti da poneka ipak pređe granicu i dospe u drugu zemlju. Tako su mačke najpre nastanile prostor Sredozemlja, a zatim celu Evropu, i ostatak sveta. U tom ranom periodu zajedničkog života sa ljudima, koji je trajao preko dve hiljade godina, mačka je svuda bila jako cenjena životinja. Bez izuzetka, ljudi su bili oduševljeni njenim predatorskim veštinama od koje su imali mnogo koristi.

Duborez iz srednjeg veka koji nedvosmisleno pokazuje na povezanost veštica i mačaka...

Nažalost, sledi lošiji period kako za ljude, tako i za mačke. Srednji vek ne samo da je bio najstrašnije doba u ljudskoj istoriji, već je mačku doveo u opanost od potpunog istrebljenja. Na lomačama inkvizicije su spaljivani ne samo politicki neistomišljenici i žene proglašene za veštice nego i mačke, najčešće crne. Mačka je uspela da preživi ovaj divljački period samo zahvaljujući sebi, svojoj sposobnosti za opstanak bez čoveka, i svom instinktu da se povuče i skloni u trenucima opasnosti. Posledice ovakvih bezumnih postupanja prema mačkama su za čoveka bile kobne. Vrtoglavo razmnožavanje glodara, naročito pacova, dovelo je do nezapamćene epidemije crne kuge. Crna kuga, u to vreme smrtonosna bolest, prenosila se u najćešće ujedom buve, koja je bakterijuYersinia pestis, prenosila sa zaraženih pacova. Epidemija je tada odnela čak dve trećine stanovništva Evrope, tj. oko 25 miliona ljudi! Iako desetkovana populacija mačaka nije bila jedini uzrok ove tragedije, svakako je bila jedan od uzroka.

Do kraja 16. veka je delovanje inkvizicije opalo, ali je spaljivanje veštica i ubijanje mačaka nastavljeno i u sledećem veku. Mačka se tek početkom 18. veka postepeno vraća uz čoveka bez opasnosti po svoj život a uzajamni odnos se opet vraća u ravnotežu.

Zahvaljujući svojoj čistoći, mačka u 19. veku ulazi i u građanska domaćinstva, pa dobija svoje mesto i u umetnosti i literaturi. U likovnoj umetnosti čak postaje omiljeni motiv! Kroz dela poznatih slikara kao što su Pierre-Auguste Renoir, Edouard Manet, Henri Rousseau, Henri de Toulouse-Lautrec ili Franz Marc, mačka trajno zauzima mesto i u najznačajnijim muzejima sveta. Danas mi putem brojnih bajki i basni učimo našu decu šta je dobro a šta zlo, te kako da se ponašaju prema mačkama i životinjama uopšte. Ko još nije čuo za bajku "Mačak u čizmama"? Čak i za one koji nerado čitaju tu su Tom i Jerry, Garfield, Aristocats i mnoge druge mačke-heroine koje ne gledaju samo deca.

Procenjuje se da u domovima širom sveta danas živi oko 400 miliona mačaka!

Mačka nije ušla samo u naš dom, ona je ušla i u naše srce.

Alena Živkov
www.chafervalley.de

Nebelung mačka - "biće izmaglice"

2014-12-21T09:41:33+01:00

Predstavljamo vam prelepu a kod nas jako retku rasu mačaka - Nebelung.

Sredinom 80-tih godina prošlog veka rodila su se dva mačeta lepršave plave poluduge dlake, zelenih očiju i graciozne građe. Njihova vlasnica Cora Cobb iz Sjedinjenih Američkih Država je toliko bila očarana njihovom pojavom da je odluka o stvaranju nove rase bila neminovna.

Ime Nebelung su dobili od nemačke reči “nebel” , koja znači “magla, izmaglica”, kao i po uzoru na nemačku epsku Sagu o Nibelunzima iz 13.veka. Zahvaljujući tome što svojim izgledom podsećaju na Rusku plavu rasu, kao i činjenici da su se u leglima ogajivačnica ove rase (doduše retko) dešavala rođenja mačića sa dugom dlakom, standardi Nebelung rase mačaka su bazirani na standardima za Rusku plavu sa izuzetkom na dužinu dlake. Iz istih razloga, s` ciljem proširenja linija i kvaliteta jedino dozvoljeno ukrštanje Nebelung mačke je sa Ruskom plavom mačkom.

Izgled
Kada prvi put ugledate Nebelung mačku postaje vam jasno zašto je zovu “Creature of Mist” ili “Biće izmaglice”. Retko koga ne zadivi ova elegantna mačka sa vazdušastim plavim oreolom, zelenim očima, gracioznih nežnih pokreta i bogatog repa kao u veverice. Ne možete ostati ravnodušni naročito kada zaronite prste u njihovo svileno, mekano krzno. Dlaka Nebelung mačke je plava (što je felinološki termin za sivu boju dlake), poluduga, dvoslojna i sa srebrnkastim vrhovima. Kod mužjaka je moguća pojava “grive” naročito zimi kad je dlaka gušća i duža. Nezaobilazne su "pantalonice" - šarmantan efekat bogatog krzna oko zadnjih nogu koji izgleda kao da nose široke pantalone. Dugo visoko telo i dug vrat obezbeđuje eleganciju bez obzira na bogatstvo krzna. Hodanje Nebelung mačke sa uzdignutim bogatim repom je kao balet - poezija u pokretu. Oči su zelene. Potrebno je do dve godine da se njihova boja u potpunosti razvije.

Karakter
Nebelung mačke su nežnog temperamenta, velike maze, privržene vlasniku. U stanju su da vas u stopu prate iz prostorije u prostoriju, ili pogledom prate svaki vaš pokret dok kuvate, spremate ili se dopisujete na fejsbuku. Posle dugosatnog čekanja na prozoru, tačno će prepoznati vaš korak na stepenicama ili ispred stana i spremno vas dočekati na samim vratima burno vam pričajući šta ste propustili dok ste bili odsutni! Naravno, očekuje se od vas da ih za takvu dobrodošlicu nagradite bar jednom sesijom maženja.

Nebelung mačke su vrlo aktivne čak i kada zađu u starije doba. Plišani miš ili perje na štapu su beskrajni izvor igre i uzbuđenja. Mnoge od njih nauče da vam donose nazad "plen" koji ste im bacili. Kako sa ljudskim prijateljima tako i sa mačjim obožavaju da se igraju "šuge". Prema strancima mogu biti uzdržani, ali uglavnom preovlada njihova radoznalost pa će ubrzo prići gostu u kući da ga omirišu, pregledaju njegovu torbu i još bolje (ako je na raspolaganju) jakna od gosta da se udubno smeste u nju, naročito ako gost ima neki privlačan parfem. Nebelung mace znaju da dobiju iznenadan napad potrebe za maženjem. To može da se desi u tri sata ujutro, kad počnu uporno da guraju njihovo njuškicu na vaš obraz sve vreme predući ili isto tako dok jedete između zalogaja ili sedite za kompjuterom kada jednostavno morate prekinuti što god radili da bi pomazili svog kućnog ljubimca.

Nebelung mačka je pogodna za život u stanu u kome ima dovoljno prostora za igru, ali i neki svoj kutak gde se može povući kada želi da se malo osami. Najviše joj pogoduje mirno okruženje. Ukoliko je vlasnik tokom dana dugo odsutan poželjno je nabaviti još jednu mačku da ne bude usamljena.

Nebelung je još uvek relativno nova i retka rasa. Iako je nastala u Americi, 99% uzgajivača se danas nalazi u Evropi - najviše u Francuskoj, Holandiji i Nemačkoj.

Na prostorima Balkana prvi Nebelung mačak Maroon 5 Frotka je došao u Srbijiu 2010 godine iz Poljske. Ove godine imali smo čast da dovedemo i malu Nebelung francuskinju Jauriel du Fort de la Bosse Marnière s kojom se nadamo će početi uzgajivanje ove posebne rase i na našim prostorima.

Tekst i fotografije: Krisztina Tošić
E-mail: nebelungkitty@gmail.com
facebook: marunce.nebelung

Sibirska mačka - tradicionalna i Neva Masquerade

2014-08-25T20:31:32+02:00

Istorijat rase, standard, zdravlje...

Istorijat sibirske mačke
Sibirska mačka, poreklom iz surovih sibrskih tajgi i prašuma sa sub-artičkom klimom, predstavlja nacionalnu rasu Rusije. Pretpostavlja se da je nastala ukrštanjem sibirske domaće mačke i ukrajinske divlje mačke. U Rusiji je ova rasa poznata preko 1000 godina i deo je ruskog folklora. Pominje se u ruskim bajkama i pričama za decu gde su zauzele zapaženo mesto kroz daleku istoriju. Prvi pisani opis sibirske mačke, njene karakteristike i standard rase, pojavljuje se u knjizi Harrison Wier-a “Our cats and all about them” objavljene 1889. godine. Šire svetsko priznavanje ove rase počinje 1990. godine kada je prva sibirska mačka doputovala u Ameriku. To je bio prvi korak ka priznavanju ove rase od strane felinoloških asocijacija tako da je 1996. godine prihvata TICA (The International Cat Association), zatim 1997. godine rasu prihvata i FIFe (Federation Internacionale Feline), dok ju je 2002. godine priznala i WCF (World Cat Federation), a 2006. godine priznata je i od strane CFA (Cat Fanciers Association).

Izgled rase i karakter sibirske mačke
Sibirske mačke su srednje velike mačke, sa srednjom dužinom dlake. Karakteriše ih izuzetno gusto, troslojno i vodootporno krzno koje ustvari oslikava njihovo poreklo i prirodnu sklonost preživljavanju u surovim vremenskim uslovima. Najviše je naglašeno u predelu vrata kao griva, sve do gustog repa koji im u hladnim noćima može poslužiti da se dodatno ugreju tako što ga obmotaju preko lica i šapa. Takođe su karakteristične i krznene izrasline između jastučića na šapama koji imaju ulogu da koračanje po snegu i ledu učine što udobnijim. Nos im je takođe presvučen gustim kratkodlakim krznom, dok im je unutrašnjost ušiju takođe ispunjena dlakama koje ih štite od spoljnih uticaja.

Na vrhovima ušiju je dozvoljen “Lynx tipping”, tj. dlakave izrasline prepoznatljive kod divljih mačaka i risa, što ovoj rasi daje poseban divlji a ipak pitom izgled. Sibirska mačka je vrlo aktivna rasa koja voli da se igra i da istražuje. Njeno atletski građeno telo joj obezbeđuje odličan balans i veliku snagu radi savladavanja i najtežih mačećih gimnastičkih zadataka. Veoma vole ljude, za koje se brzo vezuju i tom prilikom uspostavljaju odnos sa vlasnikom kakav nije tipičan za mačke.

Odazivaju se na ime, idu za vlasnikom svuda, “pričaju” sa njim i uvek su spremne da uče kako da se ponašaju u odgovarajućim prilikama. Jako vole igru i neretko to pokazuju tako što omiljene igračke same donesu ispred vlasnika pozivajući ga time na igru. S’ obzirom da im je priroda ipak šumska ova rasa voli da se igra sa vodom, zato se nemojte iznenaditi ako je zateknete kako pije vodu sa česme, ili šapicama prska iz posuda sa vodom. Veoma su aktivan deo vlasnikovog života, uvek su pored vlasnika, na svakom mestu i u svakoj situaciji, a ipak na neki svoj nenametljiv i strpljiv način čine da vlasnik ove mačke ne može zamisliti ni trenutak bez nje. Takav temperament, strpljivost i posvećenost čine ovu rasu veoma popularnu i prilikom terapijskog rada i odnosa sa ljudima. Ova rasa je takođe veoma tolerantna prema drugim životinjama, veoma se lako i brzo sprijatelje sa psom, drugom mačkom ili nekom drugom životinjom.

Iako nije naučno dokazano, za ovu rasu se vezuje i činjenica da su hipoalergijske mačke, sto je uticalo i na njihovu popularnost u svetu. Ljudi koji su alergični na mačke ustvari reaguju na glycoprotein FelD1 koji mačka proizvodi u svojoj pljuvački i prilikom lizanja prenosi ga na svoje telo. Reakcija čoveka na ovaj protein je isključivo individualna, tj. svaka osoba drugačije reaguje na njega. Slično važi i za mačke, svaka jedinka proizvodi drugačiji nivo FelD1 glycoproteina. Dakle, i pored toga što se veruje da je nivo ovog proteina kod sibirskih mačaka niži u odnosu na druge rase, savet je da ukoliko neko alergijski reaguje na mačke, prilikom odabira mace za sebe reakciju proveri isključivo u kontaktu sa jedinkom koju želi za svog ljubimca, ili medicinskim testovima proveri nivo glycoproteina na koji reaguje i koji proizvodi mačka.

Zdravlje
Sibirska mačka je rasa koja je nastala u prirodi, sposobna da preživi u extremnim vremenskim uslovima, i sama ta činjenica je može definisati kao vrlo zdravu rasu bez posebnih bolesti karakterističnih za nju. Ova činjenica svakako ne umanjuje potrebu za redovnom zdravstvenom preventivom i odgovarajućom reakcijom vlasnika na svaku netipičnu pojavu kod svoje mačke. Ova rasa ne zahteva često kupanje zbog svog krzna koje je vodootporno i ne dozvoljava prlljavštini da dođe do kože, ali zbog dužine krzna zahteva često češljanje da ne bi došlo do stvaranja grudvica od umršenih dlaka. Pravilna higijena još zahteva i redovno pregledanje i čišćenje ušnih šupljina, zuba i eventualno očnih kanala.

Standard
Sibirsku mačku karakteriše sporo sazrevanje, tako da svoj pun potencijal i zrelost dostižu tek oko 5. godine starosti. Ovo je krupna rasa koju karakterišu snažne zadnje noge, koje su nešto duže od prednjih nogu, i krupne šape, zatim teške kosti sposobne da nose veoma razvijeno telo. Ženke su primetno sitnije građe od mužijaka. Glava im je zaobljenih kontura, proporcionalna prema telu, pri vrhu šira a zatim se polako sužava do nosa. Uši su srednje velike, zaobljene i blago nagnute napred. Oči su im krupne, gotovo okrugle, sa spoljašnjim uglom blago nagnutim ka ušima. Boja očiju im varira od zlatne do zelene, sa svim nijansama između, kao i plave koje su isključivo karakteristične za podrasu Neva Masquerade. Brada je zaobljena, ne ispupčena i u skladu sa nosem. Njuška je kratka, puna i zaobljena, dok je nosna krivina blaga, i taj prelaz između glave i njuške je vrlo nežan i neupadljiv. Telo je srednje dužine i vrlo mišićavo, sa zaobljenijim zadnjim delom u odnosu na rameni deo. Rep je srednje dužine, širi u korenu a zatim se sužava blago prema vrhu, i njegova dužina je nešto kraća od tela. Krzno im je umereno dugo i troslojno, koje je na lopaticama i donjem delu stomaka nešto kraće. Karakteriše ih bogat okovratnik, gde je dlaka najduža i najviše dolazi do izražaja. Tokom sazrevanja poddlaka postaje gušća, a naročito u zimskom periodu. Kod ove rase su sve boje i kombinacije boja dozvoljene, sa belinama ili bez belina, kao i teksture kao što su Blotched i Mackerel, od kojih svaka može biti još i Tabby (prugasta) i Tortie (kornjačevina).

Neva Masquerade
Kod sibirskih mačaka se po boji izdvaja podrasa Neva masquerade. Ove mačke su ime dobile po reci Nevi u čijem regionu su pronađeni prvi primerci sibirske mačke koju karakterišu svetla boja krzna sa tabby ili point šarama na licu koje podsećaju na masku. Najčešća boja kod Neva Masquerade je seal boja, koja se može javljati još i u kombinaciji sa silver ili golden bojom. Dozvoljene boje su još blue (koja se takođe može kombinovati sa silver ili golden), zatim red boja i sve nijanse te boje, kao i chocolate boja koja nije priznata od strane svih asocijacija ali, iako još uvek retka, pojavljuje se kada dođe do mešanja seal i blue boje. Sve navedene boje se mogu pojavljivati u kombinaciji sa belinama i bez belina, i u svim teksturama, a najizraženije su u predelu glave, nogu i repa. Teksture koje se javljaju kod Neva Masquerade mogu biti Point, Tabby i Tortie. Od tradicionalnih sibirskih mačaka ovu podrasu takođe izdvaja i boja njihovih očiju, koje su plave, i to od svetlih nijansi plave do indigo plave boje. Sve te izuzetne teksture i boje kod Neve Masquerade čine ovu podrasu veoma popularnom kod ljubitelja sibirskih mačaka, što ih je smestilo na posebno mesto prilikom promocije ove rase mačaka.

Tekst i fotografije copyright: Ana Mitić - odgajivačnica sibirskih mačaka Neva Masquerade “Neva Angels”

Evolucija mačke

2014-05-19T02:00:00+02:00

Kako je domaća mačka postala ono što je danas?

U prethodnom tekstu smo se bavili temom, Domestifikacije mačke a u ovom se bavimo evolucijom mačke.

Kada su pre 70 miliona godina dinosaurusi izumrli, ostavili su otvoren ekološki prostor koji je razvojem raznih vrsta sisara bio popunjen tokom sledecih milenijuma. Kada kažemo da su prvi sisari živeli već u zlatno doba dinosaurusa moramo napomenuti da su oni tada bili tek na početku svoje evolucije kao i da su rastom bili veoma mali. "Samo" 10 miliona godina kasnije, u doba Paleocena, šume su nastanjivali Miacidae, grupa znatno većih sisara mesojeda [Carnivora], koja predstavlja zajedničke pretke Caneidae [familije pasa] i Felidae [familije mačaka]

Macis, grafička rekonstrukcija skeleta

Prilagođavanjem na različita podneblja i uslove života u narednih nekoliko miliona godina Miacidae su se podelili na bezbroj grupa i podgrupa. Jedan od naslednika je Dinictis koji važi kao predak familije Felidae kojoj pripadaju sve mačke koje danas žive.

Dinictis, rekonstrukcija spoljašnjeg izgleda

Jedan od najimpozantnijih predstavnika velikih mačaka, koji je živeo u periodu od
pre 3 miliona godina pa sve do kraja poslednjeg ledenog doba bio je Smilodon.

Smilodon, lobanja

... a ovako je mogao izgledati Smilodon

Ipak, znatno manji pripadnici ove velike familije felidae našli su sebi prostor za život i pored svojih velikih i dominantnih rođaka. Najstariji nalazi iz istog doba potvrđuju egzistenciju predaka naše današnje domaće mačke. Upravo iz te grupe manjih felidae razvile su se, ne samo 28 grupa malih mačaka [Felis] kao što su divlja mačka, ocelot, puma, luks itd, već i red velikih mačaka [Pantera] koje danas žive, u koje spadaju lav, tigar, gepard, leopard i jaguar.

Direktan predak naše domaće mačke jeste divlja mačka, ali i nje ima više vrsta. Tu spadaju stepna mačka Felis ornata, evropska divlja mačka Felis silvestris i afrička divlja mačka Felis libyca zvana Falb mačka.

Felis ornata Felis silvestris

Felis libyca

Falb mačka je prva bila pripitomljena, ali je naša domaća mačka nastala tek njenim mešanjem sa evropskom divljom mačkom, tokom perioda kada je ona svoj životni prostor raširila i po Evropi. Na drugim prostorima falb mačka se sigurno mešala i sa lokalnim divljom rasama, što je značajno doprinelo varijaciji njenog izgleda i pre nego što je čovek počeo sa selektivnim odgojem.

Alena Živkov
www.chafervalley.de

Ruska plava mačka

2014-06-11T20:13:20+02:00

Predstavljanje rase

Ruska plava mačka je stara, prelepa i retka rasa čija popularnost ne jenjava više od jednog veka. Pripada grupi najstarih i autohtonih rasa. Verovatna postojbina joj je sever Rusije, gde su je zvali Arhangelska mačka. Stari zapisi u Velikoj Britaniji govore da je počevši od 1880, pa sve do prvih zakona o obaveznom karantinu životinja koje dolaze na ostrvo, nekoliko ovih mačaka bilo uveženo. U istim je opisana kao mačka veoma gustog krzna nalik na krzno foke koje je štiti od oštrih klimatskih uslova. Slični opisi sreću se i u skandinavskim zemljama i svi upućuju na luku Arhangelsk, odakle je verovatno brodovima stizala u druge zemlje.

Harrison Weir, poznati felinološki stručnjak, 1889. godine je zapazio da mačke tog porekla imaju veće uši, elegantniju građu, vrlo kratko i gusto krzno, a istovremeno i sjajno i svilenkasto, za razliku od Britanske plave mačke, iako su u početku često bile međusobno ukrštane. 1912. godine prvi imenovani felinološki sudija u Britaniji C. A. House ovako opisuje ovu rasu: “Pre mnogo godina, mačke specifičnog karaktera došle su u ovu zemlju iz Rusije, najčešće donete od strane mornara na brodovima koji su plovili između luke Arhangelsk i severno-istočnih britanskih luka. Konačno su od strane Saveta i bile prepoznate kao Ruska plava mačka. Ove mačke su imale istočnjački oblik lica i bile su lagane i tanke u telu. Sve su imale zelene oči a njihovo krzno je bilo kao pliš. U svakom svom detalju razlikovale su se od Britanske mačke.” Prema predanju, bila je omiljeni ljubimac engleske kraljice Viktorije, i zna se da su je uzgajali ruski carevi kao “kraljevsku mačku“.

Ruska plava mačka je jedna od najinteligentnih rasa i prema mnogima zaslužuje titulu “idealnog” kućnog ljubimca. Čim uspete da je uverite da ste dobar “životni saputnik” posmatraće Vas kao svoje posebno vlasništvo i stvoriće posebne emotivne veze sa Vama. Što se izgleda tiče on je veoma specifičan i podseća na staroegipatke crteže i figure mačaka. Iako u svetu mnogo ljudi veruje da ima Rusku plavu mačku, a u prirodi svih nas je da pokušamo da pronađemo kojoj “grupi” naš voljeni ljubimac pripada, odnosno da nađemo njegovu rasu, u stvarnosti je verovatnoća da je imate, a da je niste kupili u registrovanoj uzgajivačnici i da za nju nemate međunarodno priznati rodovnik/pedigre koji dokazuje njeno Rusko plavo poreklo, praktično je jednaka nuli. Naravno, ovo ne znači da je Vaš ljubimac manje vredan i lep i da ne zaslužuje istu ljubav i pažnju kao i da je u pitanju Ruska plava mačka/mačak ili bilo koja druga rasna mačka. Uostalom, rasa i jeste nastala verovanjem da mačke plave boje donose sreću i blagostanje u dom.

Ruska plava mačka prepoznatljiva je po dvoslojnom srebrnastom krznu koje je pod rukom kao najfiniji pliš. Krzno joj je puno različito od krzna domaće plave mačke. Osim strukture dlake i dvoslojnosti, njegova specifičnost je i to što je vrh svake pojedinačne dlake beo ili srebrn, što se u stručnoj literaturi naziva srebrnim tipingom ili šinom. Ovakva struktura pigmentacije dlake dovodi do toga da se krzno preliva u različitim nijansama sivo-srebrne boje, a dlaka na šapama često izgleda svetlije od ostatka tela. Na telu nisu dozvoljene ni najmanje beline, a jedino rep odrasle mačke može sadržati blago izražene pruge, dok pruge na ostalim delovima tela nisu dozvoljene. Uši su velike, veće nego kod prosečne mačke, široke u bazi i šiljatih vrhova. Jastučići obraza su obraza su izraženi, a brada jaka. Njene krupne, prodorne, bademaste izrazito zelene oči nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Boja očiju treba da je smaragdno zelene boje i nikako se ne može pomešati sa zelenkastom bojom očiju domaćih mačaka. Smaragdni, tamniji zeleni krug se nalazi oko zenice, a na spoljašnjim delovima oka se zapaža svetlo zelena boja. Linija lobanje između ušiju gledano spreda je ravna, a takve su i sve linije u profilu, po čemu se najlakše razlikuje od domaće plave mačke (domaća mačka ima zaobljenu lobanju, te „nosić“, umesto ravne linije nosa koja čini tup ugao sa ravnom linijom čela). Građa ruske plave mačke je elegantna, izduženih linija, u pitanju je mačka srednje veličine, prosečne težine 3-6 kg, graciozna u pokretu i spretna.

Izuzetno pametna i razigrana Ruska plava mačka će biti Vaš verni pratilac u životu. Po svojoj vezanosti za čoveka mnogi je pripisuju osobinu da je nalik psu, a ako se od ranog uzrasta počne sa obukom, zaista se I može naučiti na kretanje na povocu. Teritorijalnost joj je manje izražena nego kod drugih rasa, vezuje se za čoveka, a ne za kuću, pa će bez problema podneti i putovanja i promenu sredine – njena kuća je tamo gde ste Vi. Iako je izuzetno privržena ljudima, dovoljno je samostalna da joj ne smeta savremeni način života čoveka – iako ćete joj nedostajati dok ste van kuće zauzeti svakodnevnim obavezama, sa ljubavlju će Vas dočekati i posvetiti Vam se. Ruska plava mačka je izuzetno tiha, te pogodna za držanje u stanu (ovo je isključivo kućna mačka, koja se ne pušta napolje). Vokalizovaće samo kada ima nešto da Vam kaže. Njeno pozitivno dejstvo na čoveka je toliko, da je držanje ruske plave mačke, prema predanju lekovito.

Ako nabavljate Rusku plavu mačku, izuzetno je važno da je nabavite iz proverene, registrovane odgajivačnice. To podrazumeva da za mače dobijete međunarodno-važeće dokumente (jedne od internacionalnih felinoloških federacija: FIFe, TICA ili CFA) koje dokazuju njeno poreklo. Ruska plava mačka je na našim prostorima, nažalost pomodna, te ćete u oglasima naći puno njih koji je prodaju. Za običnog čoveka svaka plava mačka je "ruska plava", a pritom se zaboravlja da je u pitanju prilično retka rasa. Ljudi gube iz vida da rasu jedne mačke određuje genetika, a ona može da se potvrdi samo važećim dokumentima. Razliku ruskog plavog i domaćeg plavog mačeta može prepoznati samo stručnjak. Mačiće sumnjivog porekla ćete, osim po nedostatku papira, prepoznati i po uzrastu u kome se prodaju. Etička i felinološka pravila zabranjuju odvajanje od majke pre 3. meseca života. Mnogi odgajivači će mače poslati u novi dom tek oko 4. meseca života zbog pravilne socijalizacije i izgradnje njegovog imunog sistema.

Uslovi u kojima predivne karakteristike karaktera ruske plave mačke neće moći da dođu do izražaja su porodice i domovi u kojima ne postoji harmonija i sloga. Za one koji vole aktivne i radoznale mačke lakog održavanja i smanjenog linjanja, a imaju dovoljnu senzitivnost i dovoljno ljubavi da joj pruže, Ruska plava mačka predstavlja pravi izbor!

Katarina Ginić
Odgajivačnica ruskih plavih mačaka Russicat Cattery

Abisinska mačka

2014-03-18T17:28:59+01:00

Istorijat, karakter, varijacije i još ponešto...

Poreklo
Ova rasa se ubraja u jednu od najstarijih. Izgled današnje Abisinke izrazito podseća na skulpture i crteze iz hramova i starih egipatskih grobnica. Dugo se verovalo da je Abisinka direktan potomak Falb mačke.
Ime Abysinian je dobila po Etiopiji, pređašnjoj Abisiniji, ali ne zato što odatle potiče, nego zato što je na jednoj izložbi mačaka u Engleskoj prvi put izložena ova kratkodlaka mačka, koja je bila uvezena iz Abisinije.
Odakle ona stvarno potiče, može danas pouzdanije da se kaže nego u vreme kada je ona bila priznata kao rasa i o njenom poreklu više ne moraju da se izmišljaju bajke.

Tehnika je napredovala i uz pomoc DNK-analize može skoro tačno da se utvrdi odakle potiče, po principu - "sa kojom je divljom rasom njeno genetsko nasleđe najsličnije". Tako možemo danas da kažemo da Abisinka, koju ljubitelji ove rase još nežno zovu Aby, potiče sa obale Indijskog okeana, odnosno iz jugoistočne Azije. Put u Evropu našla je još u 19. veku, sigurno preko Kalkute, tadašnje najveće luke Indijskog okeana, najverovatnije u prtljagu mornara i trgovaca.

Karakter
Aby je veoma temperamentna, ljubopitljiva i inteligentna mačka, vrlo pristupačna i umiljata. Ona nije rado sama, voli društvo čoveka ili neke druge mačke, najbolje sličnog temperamenta. Čak i pas je za nju odgovarajuće društvo. Ljubitelji ove rase kažu da ona uvek zna šta hoće i da zna kako to čoveku da pokaže. Mačka je vrlo dominantna, ali ne u pogledu da drugima nameće svoju volju, nego zna druge da animira da se sa njom bave ili da rade ono što ona u momentu želi. Svako ko je ima tvrdi da je neodoljiva I Izuzetno je dobar lovac, a kada može slobodno da se kreće onda je najsrećnija.

Izgled
Spada u grupu kratkodlakih mačaka. Aby je srednje veličine, mišićava, ali ipak vrlo elegantna macka. Ima duge tanke noge i ovalne sape srednje veličine. Rep je dug, čvrst u korenu, a tanak na kraju. Glava je srednje veličine trouglastog oblika. U odnosu na veličinu glave uši su joj dosta velike, takođe truglastog oblika, dole široke, sve uže prema vrhu, dok je vrh zaobljen. Profil sa lakom krivinom, ne ravan. Brada ne treba da bude široka, ali ipak izražena. Oči su oblika badema, najčešće zelene, eventualno žute ili boje ćilibara. Dlaka je kratka i čvrsta, i leži uz telo, ali nije oštra.

Logično bi bilo na ovom mestu i pre svega navesti da kod felinološke federacije FIFe, boja dlake i naravno šare imaju svoj code [kod], kao i boja očiju, pa i forma repa. Nazivi rasa su dobili svoje skracenice. U konkretnom slučaju: Abyssinian = ABY, boje: n=black, o=sorrel, a=blue, n=fawn, s=silver.

Zahvaljujući dugogodišnjem odgajivačkom entuzijazmu danas možemo da se divimo ne samo prvobitnoj boji Abisinke, na engleskom Ruddy [wilde], nego imamo i Blue, Sorrel, Fawn i Silver. U svakom slučaju tipično za Aby je Ticking, što znači da svaka dlaka ima pri kraju 2-3 tamnija prstena i isto tako taman vrh. [sličica levo]

Kod [code] boje: ABYn [wilde] Telo je topla crvenkasto-braon boja, crni ticking. Oko njuške, brada i stomak su svetliji, tamnija boja kajsije. Uši i rep crni pri vrhu.

[gore levo] ABYa [blue] Telo je sivkasto-drap, golubije plavo, tamno sivi ticking. Boja stomaka i njuške je fawn [prljavo roze] do krem. Uši i rep pri vrhu tamno sivo-plavi.
[gore desno] ABYo [sorrel] Telo je izrazito bakarno crveno, ticking je smeđ. Stomak i njuška su boje kajsije, usi i rep crvenkasto-smeđi pri vrhu.



[gore desno] ABYp [fawn] Telo je drap boje sa nešto tamnijim drap ticking-om. Stomak i brada su krem, uši i rep tamnije drap.
[gore levo] ABYns [black silver]

Silver varijeteta ima kod sve četiri navedene boje. Silver odnosno srebro je naziv za boju dlake kojoj zapravo delimično nedostaje pigment. Samo vrh dlake je obojen, dok je dlaka prema korenu srebrnasto-bela. Wilde, odnosno black silver kao i sorrel silver i blue silver. Ostale silver varijante su veoma retke pa njihove slike nažalost nemamo. [Ukoliko neko od vas poseduje takve fotografije, bili bismo zahvalni da nam ih pošalje i tako ih podeli i sa drugim posetiocima Zdrave mace.]


ABYas [blue silver], levo i ABYos [sorrel Silver], desno

Somali
O ovoj rasi je dovoljno da se kaže samo toliko da je ona dugodlaka varijanta Abisinke. Gde se završavaju kreativne ambicije odgajivača sigurno je nemoguće reći, a iskušenje odigrati ulogu stvaraoca ili kreatora neke nove rase je za neke apsolutno neodoljivo. I pored toga, odgajivači Somali rase tvrde da Abisinka nije ukrštana ni sa jednom od dugodlakih mačaka radi stvaranja nove rase, nego da je u prošlosti dolazilo često do “pojave” dugodlakog potomstva koja su bila tretirana kao mutacija i da je kasnije samo ciljanim sparivanjem nosilaca gena duge dlake došlo do nastanka, a kasnije i etabliranja Somali rase. Pošto se zna da je gen za dugu dlaku recesivan, američki odgajivači su šezdesetih godina prošlog veka razradili program po kome su sistematskim sparivanjem došli do željenog cilja, tako da je rasa Somali, kao nezavisna od Abyssinian, ubrzo bila priznata. Somali se pojavljuje u svim bojama kao i rasa Abyssinian.


ruddy ili wilde = SOM n, levo, i sorrel = SOM o, desno


blue = SOM a, levo, i fawn = SOM p, desno


ruddy (wilde) silver = SOM ns, levo, i sorrel silver = SOM os, desno


blue silver = SOM as, levo, i fawn silver = SOM ps, desno

Alena Živkov
www.chafervalley.de

Kako se vama dopada ova izuzetna rasa mačaka? Napišite nam u komentarima šta mislite!